U pogrešno vreme

poglavlje 6:iznenađenje

Obito:Tog dana kad sam se vratio u selo imao sam veliko iznenađenje za Liu ali kada sam ušao u njenu kuću ostavila mi je poruku da je na misiji to mi je donekle došlo kao poručeno za ono što sam spremao...
Pošao sam do Yamanaka cvećare čoveče ne mogu da verujem da je još uvek na istom mestu...
Na putu do cvećare neko mi je mahnuo i zaustavio me to je bila Rin a sa njom bio je Kakashi nekada moj najbolji drug osmehom sam je pozdravio i nadao se da ću uspeti da odem bez preveše razgovora.
Rin:ti si sigurno pošao do cvećare da kupiš poklon za Lijin rođendan
Obito:Rođendan...
I tada sam se setio
Ah da umalo da zaboravim
Kakashi:Nešto si mi poznat da se nismo negde sreli....
Obito:verovatno u prolazu
Uplašio sam se da je sve shvatio ali na moju sreću samo se blentavo osmehnuo i stavio ruku iza glave
Kakashi: da li si ti onaj lik koji mi je uvalio pokvarene pomorandze
Obito:Ne bih rekao...
Ali sad stvarno moram da idem nadam se da će se Lia vratiti večeras da možemo zajedno da proslavimo
Rin:Hoće čestitaj joj od mene ostaviću vas da uživate

Yamanaka cvećara:
Ino:Dobar dan kako mogu da vam pomognem
Obito:Pa sad treba mi nwki buket za jednu veoma posebnu ženu danas joj je rođendan
Ino:Za Liu zar ne.
Obito:Kako si znala
Ino:Iruka sensei je danas došao po veliki buket za nju.Javna je tajna da mu se ona dopada
Udvaea joj se već godinama
Obito:Rekla mi je sve o tome.
Nju to užasno živcira a žao mi je što će taj buket da završi u kanti
Ino:Baš dobro poznaješ njenu narav.
Znači ti si razlog ljubomore Iruka senseia.
Obito:Nisam mu ja kriv ni Lia ni ja nismo birali koga ćemo da volimo.
Ona mi je veoma posebna i neću mu je predati nikad.
Ali nisam ovde da pričam o osećanjima razmišljam šta da joj kupim
Ino:On je uzeo ruže klasika ali za tebe mogu da napeavim poseban buket koji čak ima njeno ime Lia*a ima jako veselo i optimistično značenje
Donosi dobre vesti
Obito:Onda je to upravo ono što mi treba...
Hvala ti
Ino:nema na čemu i onako mi je više dosadilo da moje cveće završava u kanti ovo će sigueno da čuva
Obito:Nadam se
U povratku do Lijine kuče svratio sam po njenu omiljenu tortu sa šumskim voćem i po jedan mali poklon za nju i kod kuće sve pripremio za njen dolazak...
Znam znam ponekad bi ljudi pomislili da kad je neko kriminalac ne može biti romantičan ali ja sam se zbog nje uvek trudio da to budem
Jer imao sam samo jednu želju sa se smirim kraj nje nakon što završim sve što je planirano...
Kao što se to uvek i dešava iz mog razmišljanja trglo me je nešto, ovaj put kucanje na vratima
Otvorio sam ih ja i naravno nisam se iznenadio
Opet ti
Iruka:Šta je....
Nemoj mi reći da si se iznenadio
Obito:Ne već sam navikao da nam se stalno mešaš u život
Iruka:Ne bih se mešao da ti nisi stao izmeđh nas
Obito:Nisam stao između vas ona nikad nije ni bila tvoja...
Ona je jedina ljubav koja postoji u mom srcu a ti ti nastavi dalje...
Nadji nekoga ko je kao ti, kao što sam naša nju...mada bolje rečeno kako je ona našla mene...
Vec sam ti to objasnio mozes je voleti ali nikasa kao ja
Lia:Sve sam to slušala i bila sam jako srećna što sam napokon našla nekog ko me zaista voli...
Iruka nije hteo dalje da se raspravlja i otišao je nije mogao protiv obita...
Tek kad sam bila sigurna da je otišao potrčala sam Obitou u zagrljaj
Obito:Srećan rođendan
Lia:Ovo mi je najsrećniji ikad jer mogu da ga provedem sa tobom
Obito:Veruj mi srećni rođendani i dani su pred nama
Uhvatio sam je za ruku i poveo unutra iznenadila se kada je videla tortu ukrase i cveće
Śta čekaš hajde zamisli želju
Lia:ja imam samo jednu žwlju
Zatvorila sam oči i pomislila na ono što sam želela najviše na svetu život sa njim
Obito:Šta si poželela
Lia:To ostaje moja tajna bar dok se ne ostvari
Obito:sada je vreme za tvoj poklon ali napolju je
Lia:ponovo smo izašli napolje i tamo je bila kutija otvorila sam je ali u njoj je bila manja kutija i to se nastavilo
Jel me zezaš
Nasmejalo me je njegovo ponašanje uvek je bio takav
Na kraju na dnu najmanjw kutije našla sam pismo
"Nisam dobar sa rečima i sama to znaš,
Možda nisam ni najromantičnija osoba na svetu,
Možda sam idiot,
Ali znam da me voliš koliko i ja tebe,
i za vreme koje smo proveli razdvojeno nedostajala si mi preko svake geanice,
shvatio sam mnogo stvari a jedna od njih je koliko te volim..."
Pismo se tu prekinulo a obitobje nastavio
Obito:I kolimo se plašim da ću ostati bez tebe, jer sasvim sam svestan da nisam dostojan tvoje ljubavi ali me ti ipak voliš, shvatio sam da si spremna da sve žrtvuješ zbog mene i ja sam shvatio da moram da tw čuvam...
Gle svestan sam da smo kratko zajedno u da je ovo sve možda glupa odluka...
Mislim meni znači...
Izvadio sam iz dzepa kutijcu i dao je Liji
Lia:Otvorila sam malu kutiju i u njoj se nalazio prsten
Obito...
Obito:Nisam tip osobe koji kleči ili šta već q sam ti objasnio...
I molim te da dobro razmisliš jer ja ću već ujutru morati ponovo da odem i ne znam kada ću ponovo moći da se vratim da te vidim...Znaš da je moj život večiri put i razmisli molim te dobro želiš li da budeš u njemu...
Lia:Želim
Jednostavno sam bez puno razmišljanja pristala a tada nisam ni slutila šta će mi dalji život nositi....Nisam ni bila svesna da možda do našeg venčanja nikad neće doći...Nisam mogla da budem svesna onog što će uskoro doći

------------------------------------------------------------

Novo poglavlje je tu nadam se da vam se dopada...Svi sada ocekuju vencanje i srecan krak ali sta je zapravo to što će se dogoditi saznaćemo u daljem toku priče u sledećem ili onom tamo poglavlju
(Potsetnik za sebe ne pokušavaj da budeš dramatična kao narator ne ide ti😅)