U pogrešno vreme

Poglavlje 7:Pogled u budućnost

Lia:Te noći maštali smo o našem budućem životu...Sve mi je izgledalo poput sna....Onaj kog sam celog života sanjala odlučio je da svoj život spoji sa mojim...Ali naravno iz svakog sna moramo jednom da se probudimo a znala sam da će ga sledeće jutro odvesti daleko od mene grlila sam ga tako jako u nadi da nece otići mada sam znala da mora...I opet sam znala da mene nece hteti da meša u to...
Ujutru kad ama se probudila već ga nije bilo i bolje sto je otisao ranije,rastanak sa njim uvek me je boleo..
Mada ovoga puta mi je obećao da se brzo vraća mada to obeća svaki put...
Izašla sam do sela i tamo je ponovo počeo da me spopada Iruka ah kao i uvek ali danas mi stvarno nije bilo dobro i nije mi bilo do rasprave...
Iruka:Da li si dobila moje cveće
Lia:Nisam i ne želim ga...
Izluđuješ me...
Ostavi me na miru
Iruka:Hocu cim izađeš sa mnom
Lia:Rekla sam ti
Tada je slika počela da mi se duplira i zazujalo mi je u ušima i osetila sam kao da padam
Rin:Prolazila sam tuda baš u trenutku kad se Liji slošilo
Kakashi dodji ovamo pomozimi
Lia, boze moj sta joj se dogodilo
Ti si kriv
Pogledala sam u Iruku sa prekornim pogledom
Iruka:Samo smo razgovarali i pala je
Rin:! nije mogla da padne ni od čega, vodimo je u bolnicu smesta

Konoha bolnica:
Lia:probudila sam se i osecala se kao da me je neko prebio...Moje misije prema ovome sto se sada desilo kao da uopšte nisu bile ništa,osećala sma se slomljeno
Primetila sam rin kako sedi pored mene...
Rin otkud ti
Rin:Stigla sam na vreme da ti pomognem
Lia:Šta se desilo
Rin:Onesvestila si se
Lia:Ali to mi se nikad ranije nije desilo
Rin:U tvom stanju to nije ništa neobično
Lia:Mom stanju?
Rin:Trudna si.Čestitam
Lia:Kako molim
Rin:Lia imam osećaj kao da bi bolje reagovala na vest da si smrtno bolesna sta je sa tobom danas
Povisila sam ton i ona je pocela da place...
Da Lia koja nikad u zivotu nije plakala mogao si da je vredjas tuces i da vices uvek je ostajala hladna sada je plakala poput deteta
L...Lia sta je bilo...Mislila sam da želiš to, i da voliš svog dečka....
Lia:Pa naravno da želim, i njega i dete volim više od sebe...Nije uopšte u tome stvar samo bojim se budućnosti on nikada nije tu meni to ne smeta,ali bilo bi mi žao da to dete pati....Ja sama već nekako sam i mogla da ga pratim...
Ali dete to neće moći
Rin:Ali bar nećeš više biti usamljena, a uostalom on će se vratiti...
Kakashi je otisao po njega
Lia:Molim
Rin:Ne brini nisam mu nista rekla
Lia:Ne to kako Kakashi uopste zna da on
Rin:Da on šta?Lia najbolje smo drugarice reci mi šta se dešava
Lia:Sedi vreme je da ti kažem istinu...

Obito:Nindze su me okruzile sa svih strana mada dobro sam se drzao i bio sam spreman da im zadam poslednji udarac svi su popadali poput sveca...
Šta to
Kakashi:Dugo se nismo videli druže stari

Lia:Moj decko on nije tek tamo neki nindza, nikad ti do sada nisam rekla njegovo ime...Iz razloga što je on Tobi iz Akatsukia
Rin:Tobi...
Lia:To nije sve...
Rin:Šta može biti gore od toga što si se zaljubila u nekog iz Akatsukia pa pobogu Lia za tebe sam barem mislila da si odgovorna
Lia:Slušala sam srce Rin,samo sam slušala srce...Osim toga što je on Tobi on je i Obito Uchiha,moja jedina ljubav onaj kog sam volela celog života,i kog ću voleti sve do poslednjeg daha,sve dok moje srce nestane,moju ljubav, mog budućeg muža,oca mog deteta...
Samo sam slušala srce
Rin:znam da jesi za to nikad ne bih mogla sa te krivim

Obito:Ko si ti
Kakashi:o ne pravi se kao da ne znaš, pa provalio sam te još onog dana kad smo se sreli u selu, Tobi ili bolje da te zovem Obito.
Obito:Ništa onda provalio si me
Kakashi:I tek tako priznaješ...Pa idiot ostaje idiot
Obito:Šta ćeš ti uopšte ovde
Kakashi:Ovde sam jer si potreban Liji , pa ako je stvarno voliš doćićeš sa mnom natrag u selo
Obito sta se desilo
Kakashi:Pala je u nesvest...Možda je nešto ozbiljno i siguran sam da ti ne bi oprosyio sebi da joj se nešto desi
Obito je već bio ispred mene i trčao je natrag u selo mada sam do sad sumnjao u to...Stvarno ju je voleo,izabrao je nju i zaista je bio spreman na sve zbog nje
Obito:Dojurio sam u selo brzinom svetlosti čak i ne osvrćući se na to da li Kakashi ide za mnom ili ne, ne obaziruci se na to hoće li me neko videti ili prepoznati hoću li biti uhapšwn posle ovoga samo sam želeo da budem sa njom u ovom trenutku...
Upao sam u sobu i pogledao u nju video sam da je plakala
Lia
Lia:Obito vratio si se
Obito:naravno da jesam...zar da te pustim da kroz sve prolaziš sama...
A još vidim da si plakala...
Ko je rasplakao moje sunce...
Lia:Ovo je tek početak Obito...Rin možeš li
Rin:Da vas ostavim same...Naravno... Ovo se samo vas tiče
Obito:Lia šta se desilo ne drži me u neizvesnosti...Jako se brinem za tebe...
Sad kad sam te dobio ne želim da te izgubim...Reci mi šta se desilo
Lia:Ne brini neću umreti
Obito:Pa zašto si onda plakala...Jer opet onaj čovek u pitanju...
Lia:Polako ne prenaglhuj sa zaključcima...
I molim te ostani miran...
Ja sam svesna da ti ovo nikada nisi planieao...Veruj mi nisam ni ja...Pazila sam ali nekako se desilo
Obito:Šta se desilo Lia počonješ da mi zvučiś kao da si bila sa njim
Lia:Ne lupetaj nisam te prevarila ne bih nikad to mogla da učinim
Obito:Pa šta je onda bilo uopšte me ne smiruju tvoje reči znaš...
Lia:Stvar je u tome da si mi ti dao ljubav i život i sve o čemu sam sanjala
Obito:Kao i ti meni Lia...Ali zašro mi to sada pričaš
Lia:Zato što je naša ljubav stvarila još jedan život...
I otvorila za nas novo poglavlje u životu...
Obito:Lia...Ne govori u šiframa
Lia:Trudna sam...
Obito:Ti si šta...
_________________________________________
Novo poglavlje je tu nadam se da vam se sviđa...
Ali hej tek je sutra mesec dana kako sam napisala prethodno poglavlje znači uspela sam da piśem češće od mesec dana...
Osećam li ja dramu u narednim poglavljima ili ipak ne🤣....
Unutrašnji glas:Prekini da budeš dramatičja preklinjem te...Ne ide ti veruj mi ne ide ti
MillMMM:da li znaš da ne razgovor sa sobom prvi znak ludila
Unutrašnji glas:za tebe to i onako već svi vide...Sad prekini da pričaš sa sobom