Vrtim čašu i gledam joj dno, ništa to nije čudno ne radim ništa što ne radi svaka druga osoba na ovom svetu. Volim da pijem, volim da izlazim, volim da j.. vodim ljubav sa ženama, samo to je ljudima oko mene čudno. Evo i zašto, naime ja sam veroučitelj, budući sveštenik ili po srpski pop. Od parohije me deli samo ženidba, a kako ja već imam trideset godina da se zaključiti da mi se baš i ne ženi još uvek. Ima tu još što šta, saleću mene devojke na svakom koraku, imao sam i par uspešnih veza, sve su želele da budu popadije. Jadne one, bile su divne, čedne i poštene, ali u lakat. Ne, nisam zatucan da verujem da će neka samo mene da čeka, ali ako ću već da se ženim želim ženu sa nekim osnovnim kućnim vaspitanjem i verovanjima. Vera je za mene bitna, ja možda jesam u neku ruku raskalašan, ali vera u Boga nema nikakve veze sa mojim mladalačkim ludovanjem. No, da se ja vratim razlogu gledanja u čašu pre dva vikenda iz kluba sam odveo nevinu devojku, nevinu i ja sam još uvek u čudu. Ono što je još veće čudi je to što ja ne znam ni kako se ona zove, a ni ona ne zna kako se ja zovem. To je možda i bolje, jer ja se zovem Jašar od ovoga gore ne može. Svoje ime sam dobio jer je tata veliki fan pevača Jašara Ahmedovski i kao dodatak rođen sam sa belim belegom na glavi. Sa razlogom nosim malo dužu kosu i frizuru zvanu šala na stranu, da bih pokrio beli pečat. Kad sam bio mali deca su me zezala, dupe su mi pomerali, devojčice su mi se udvarale tako što su mi pevale pesme od Jašara. Živote, težak li si. Da se ja vratim na moju neznanku. Ja lepšu devojku u životu nisam video, te oči, to telo, ta kosa i činjenica da sam joj ja bio prvi, pa nisam mogao da dođem sebi danima. Bio sam nežan, ekstremno nežan, nisam zadovoljio ni trećinu svog apetita, ali nisam mogao ni da budem idiot i da sutradan ne može da hoda. Njen ples u klubu, jednom rečju svaka joj čast, ali zato koliko me je puta zbacila sa kreveta u toku noći, ja nemirniju osobu nisam upoznao. Mogli smo ostati u kontaktu ali nama niko ne garantuje da bismo se slagali kao par, doduše njena je želja bila bez imena, bez podataka bilo kakvih što je čudno, jer to je san svakom muškarca, a mene ta san progoni.
Subota je i ja se spremam za izlazak, idem u isti klub kao i uvek možda je opet sretnem. Viđao sam je nekoliko puta pre nego što sam odlučio da joj priđem, prošli vikend nije bila možda će ovaj. Ne, ne uhodim je, ali još koji seks nije na odmet. U spremanju me prekine telefon i primetim da me sestra zove.
„Jaki, gde si?"
„Evo spremam se za izlazak Miki, gde si ti?", da to smo nas dvoje Jaki i Miki, ona meni tepa jer zna da nisam oduševljen svojim imenom, a ja joj tepam jer navika od malih nogu iako ima prelepo ime. Miona.
„Ahaa, lep ti provod želim. Ja došla do drugarice i tako malo tračarimo. Moram ti reći, rešila sam da radim natalnu kartu."
„Miona, zar opet?", kažem opet jer moja sestra je do sada to već radila tri ili četiri puta, dala je pare za džabe i nisu joj pogodili skoro pa ništa.
„Jakii, veruj mi, ova je proverena sto posto. Marina je išla kod nje i kaže da je prezadovoljna devojkom.", čujem joj uzbuđenje u glasu i popustim.
„Dobro, zakaži, ali ovaj put idem ja sa tobom.", moram ići jer ne želim da bude namagarčena još jednom. Moja sestra je duša od devojke, ali je lakoverna. Svima veruje, svi joj žele najbolje, svi je vole i svi je na kraju iskoriste i povrede. Zato želim da idem i ovaj put jer neće ponovo dati pare ako joj bude ta devojka pričala neka sranja.
„Jao bato, izluđuješ me. Dobro, zvaću u ponedeljak da zakažem pa kada nas primi."
„Siguran sam da su redovi kod nje.", ironično kažem.
„Zapravo ona je i psiholog, tako da su joj termini često popunjeni nedeljama.", psiholog, sigurno joj dolaze na lečenje nakon što im omaši aspekt iz natalne.
