Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Počnem svoj uobičajeni monolog, objasnim kako će teći čitanje, da ću prvo ja pričati šta sve vidim. Prošlost, sadašnjost, a kada dođemo do budućnosti ona će mi postavljati pitanja koja je najviše interesuju. Naravno skrenem pažnju da ovo nije proricanje budućnosti, niti nije nešto što ne može da se promeni.
„Dakle, astrologija je kao sudbina, negde je zapisano kako će ti tačno biti, a od tebe, tvojih izbora zavisi da li ćeš i kako do toga doći. Sve osim prošlosti je podložno promeni i ništa nije izvesno. Ovo ti kažem iz razloga što se danas svako bavi astrologijom i sve više je njih koji se bave ovim samo da bi zaradili. Učim o astrologiji više od deset godina i nisam sve naučila, nadam se da razumeš šta ti govorim?", ovo joj govorim isto iz razloga jer znam da neki rade dosta jeftinije i netačnije od mene i sigurna sam da je već išla kod nekog, to joj naravno nisam rekla jer ja nikada ne omalovažavam nikoga. Sve bi ovo bilo mnogo lakše za ispričati da ispred mene ne sedi on, on koji me skida pogledom, on koji se samo smeška. Svaki njegov pogled, osmeh, pokret, tera me da se zbunim. Pokušavam da se usresredim ali jako mi teško ide.
To je bio samo seks Živka, samo seks, saberi se.
Napijem se vode i pitam možemo li početi, kada se oboje slože ja počnem. Obično ne gledam klijente u oči dok pričam već u papire ispred sebe, kako ne bih nešto zaboravila. Pogotovo kada imam dug radni dan kao danas, nije mi jednostavno iz glave pričati. Obično nemam problem sa tim, ali sada osećam kako mi njegov pogled buši lobanju, dođe mi da mu iskopam te crne oči jer me dekoncetriše, a ja ne volim da me ljudi dekoncerišu. Povremeno kada Miona ima neki komentar, ja je pogledam i nasmejem se, perifernim vidom pogledam u njega i vidim da su mu oči i usta širom otvoreni, sigurna sam da nije očekivao ovo što je čuo. Kada smo prešli na budućnost, rekla sam Mioni da malo razmisli šta tačno želi da me pita, ponudila sam ih pićem, da to tek radim tada jer klijentima obično treba malo vremena da se sete svih pitanja. Dok je Miona pisala pitanja i razmišljala, ja sam otišla do aparata za kafu i frižidera po vodu. Spakovala sam sve lepo na poslužavnik i krenula nazad ka kancelariji kada je Jašar iskočio ispred mene. Tek mi je tad došlo do mozga kako se zove i nasmejala sam se.
„Žu, žu, nešto je smešno?", pita me sa onim seksi osmehom.
„Žu, žu? Zaista?", sarkazam se čuo iz mog pitanja.
„Što da ne? Ili možda želiš da te zovem punim imenom?"
Ma da li on to mene zeza?
„Slobodno, moje ime ima istoriju tako da mi ne smeta, iako ljudi misle drugačije. Znaš kao mala jako sam volela pesmu
Kako živim, pitaš mene
Bolje pitaj samu sebe.", pevušim deo pesme i vidim da mu nije pravo, samo se nasmejem i krenem ponovo ka kancelariji, moram da se sklonim od njega, ali nisam ja te sreće jer me on ponovo zaustavi.
„Posle mene sigurno živiš kao i pre mene.", tiho mi šapne na uho i poljubi u vrat, ja se naježim i ne mogu da se pokrenem, a on samo prođe pored mene i uđe u kancelariju.
