Hladno je i telo mi drhti, oči se sklapaju i otvaraju ponovo, mozak se budi i pali motore moga bića vraćajući me iz sveta mašte i tišine.
Ustajem, lagano i sporo, protežem se poput mačke dok stopalom gazim pod i krećem ka kuhinji.
Stavljam džezvu i čekam. Stojim pored špotera, gledam u jednu tačku i razmišljam.
Pogled mi luta sa jednog kraja sobe ka drugom, dok točkići u mojoj glavi počinju da se okreću.
Izgubljen sam u svojim mislima, iako sam tu, ovde u ovom trenutku i postojanju.
Slike mi nadolaze i menjaju se pred mojim očima, mojim umom, mojim srcem.
Vidim oči, svetle i sjajne, kako prodiru u moju dušu.
Osećam hladan povetarac kako mi dodiruje kožu, kroz otvoren prozor, ali ja u tom trenutku osećam nešto drugo, udišem duboko. Prepuštam se mislima, a onda vrisnem.
Voda je počela da vri.
Sklanjam džezvu sa ringle i miris kafe ispuni moje nozdrve. Uzimam šolju, vrelu i punu slatke tečnosti, prsti me bole, ali ne obraćam pažnju. Uzimam jedan gutljaj, grlo mi je ispunjeno topljenom lavom, ali ja osećam toplinu kako mi obuzima telo...
