Slušam neke stare pesme.
Vremena prošlih osećaje tražim.
U meni drhti sada,
Emocija istorija.
Čitam stihove napisane davno,
Kad sam bio tužan, uplašen i sam.
O prvoj ljubavi i slomljenom srcu,
Inspiraciji, njenom osmehu...
Gledam onda stare slike, filmove i serije,
Prisećam se, dolazi mi...
Sve one stare, stare ideje.
Onda vidim nešto čudno.
Veličanstveno.
Sat se pomera i vreme leti, sve se menja.
Na bolje?
Nekadašnja pesma draga,
Koju slušam sad ponovo,
Sada ima naslednicu,
Obukla je novo ruho.
Novi bend, nova sezona,
Novi film, nova emocija.
Prijatelji stari, novi,
Memorije niču zalivene srećom,
Nikad nisam bio bolje,
Preplavljen euforijom.
Delim ovo sad sa vama,
Ove reči i emocije,
Da izmamim makar osmeh,
Kada dođeš baš do OVDE.
