ZVER *Zavrsena*

14

                            VIKTOR

Viideo sam da se uplasila i bilo mi je krivo. Pustio sam je iz svog narucja i ona je sela pored mene, stavila je glavu na moje grudi i zagrlila me je. Bio sam zbunjen.

Mia- "Plasim te se."

Rekla je tiho, skoro pa necujno

Viktor- "Nisam zeleo da te uplasim."

Rekao sam istim tonom i zagrlio je.

Mia- "Ne mogu vise ovako Viktore."

Viktor- "Izbacis me iz takta uvek i ne mogu da se ne nerviram."

Mia- "Ni ja ne zelim da budem ovde."

Viktor- "Trazi mi sve, pa cak i moj zivot ako zelis, ali ne mogu te pustiti. Bices slobodna tek kada ja umrem."

Mia- "Ja ne zelim da ti umres."

Provcili.

Viktor- "Andjele, ukoliko zelis biti slobodna.."

Ustao sam i povukao jednu fioku. Iz nje sam izvadio pistolj, otkocio ga i dao Mii u ruke.

Mia- "Sta ti radis?"

Glas joj je drhtao.

Viktor- "Ukoliko zelis da budes slobodna, moras ne ubiti."

Mia- "Ne zelim da umres Viktore."

Bacila je pistolj.

Viktor- "Mia, ne trazi slobodu od mene. Ne mogu ti je dati."

Izasla je iz sobe a ja sam ostao sam. Vise mi se i nije spavalo. Culo se kucanje na vratima, ja sam se obradovao i pomislio da je ona medjurim to je bila Sofija.*

Sofija- "Sta vam je?"

Viktor- "Kome tacno?"

Sofija- "Niko nije gluv Viktore."

Viktor- "Nista, samo smo pricali."

Sofija- "Vikali ste."

Viktor- "Moli me da je pustim, i eto."

Sofija- "Pa pusti je Viktore vise."

Viktor- "Ne mogu Sofija, ako je pustim deo mene odlazi sa njom.Ne mogu se sabrati kada ode."

Sofija- "Ali ovako je samo ljhtis i povredjujes, ovako ne moze. Nije dobro."

Viktor- "Kako god Sofija.."

Sofija- "Poslusaj me. Pusti je. Neka ti sama dodje ukoliko zeli. Ovako vise ne moze."

Viktor- "Zelim da spavam Sofija, laku noc."

                          SOFIJA

Nisam zelela da se raspravljam, svakako on uvek radi sta zeli. Izasla sam iz sobe i usla u Viktorovu radnu sobu, Kristijan je i dalje tamo bio. Prepisivao je neke gluposti vezane za posao. Zakljucala sam vrata za sobom i nije se bunio, ipak Viktor sada spava i nece doci. Sela sam mu i krila i krenuli smo se ljubiti. Prekinuo nas je moj telefon, nemam memorisan ovaj broj ali sam se ipak javila.

Ana- "Bicu kratka. Ukoliko ne ubedis brata da zivim sa vama, on ce saznati sa kime se jebes."

Sofija- "Sta lupas Ana?"

Nije mi bilo svejedno.

Ana- "Njegov najbolji drug,kako je to tuzno.."

Sofija- "Ne lupetaj"

Ana- "Ne glumi Sofija. Znam za tebe i Kristijana, sutra dolazim sa koferima lepo me docekaj pred bratom. Ljubim te."