Prokletstvo ili DAR

Jedanaesti deo

Sara me je čekala. Doduše sa čašom u ruci, već vidno pripita, ali bar je bila u kući.

"Hajde Ana, sipaj i sebi i meni. " Rekla je uvaljena na trosedu ispijajući poslednji gutljaj u čaši.

"Da znaš da hoću. Kako je prošlo sinoć? " Uzela sam čašu za sebe i sela kraj nje.

"Odlično! Danas ljudi žive veoma čudno. Danas je sve normalno. Nikoga ne zanima ništa, samo svoj život. Danas će ljudi da gledaju nasilje i da ćute. Niko neće da se meša, da pomogne. Svi će da okrenu glavu na drugu stranu. Na sve što vide! Mi smo seko, da ti ja kažem, pogrešno vaspitane za ovo vreme. Mi ćemo da potonemo u ovom ludilu." Govorila je vidno besna.

"Šta se desilo? Jesi bila sa njegovim priljateljima, kako te predstavio? Kao drugaricu verovatno? Koleginicu? Kao šta, koga?" Pitala sam i sipala nam vino koje je tata čuvao godinama za udaju jedne od nas dve. Obe smo znale to neće biti uskoro pa joj nisam zamerala što ga je otvorila.

"Ha-ha-ha , smešno, kakvu drugaricu, čovek me ljubio tamo pred svima! A oni, nazovi prijatelji, svi se smeškaju, prave se ludi, garant se već danas smeškaju njegovoj ženi isto tako! Da li možeš da veruješ? Oni svi znaju da on vara ženu i ćute! " Popila je odjednom sve što sam joj sipala i ispružila ruku sa čašom da joj naspem još.

"Ej, ej, uspori malo. Već isparavaš. Čekaj , oni su svi znali za tebe? A poznaju njegovu ženu? I ništa joj ne govore?" Govorila sam i pomerala flašu od nje.

"Naravno da jesu. Svi . On to verovatno stalno radi, pa je njima to postalo normalno. I pazi ovo, priđe meni na kraju jedna žena, njegovog druga, i pita me koliko smo zajedno, kada se viđamo i to, ne pominjući ženu. Aman ja bih prišla i rekla znaš li ti da on ima ženu?! " Bila je sve više uznemirena.

"Verovatno te ispituje da kaže njoj, neko toj ženi treba da otvori oči. " Rekla sam i čekala da mi kaže kako treba da budem na njenoj strani.

"Ja ću njoj da otvorim oči. Tj htela sam, ali onda sam razmišljala, kako da srušim jednu porodicu? Kako to dete da ispašta zbog mene? " Pogledala me i počela da plače.

"Ali Saro, pa nije zbog tebe, zbog njega je. Ti nisi znala da njegovu porodicu, on je znao. On svesno to radi, uništava svoj dom." Zagrlila sam je.

"Da, ali ako budem ćutala, oni neće saznati i nastaviće da budu srećni i zajedno, a ja ću se povući. A ako kažem njoj sve, onda će da pati to dete , ni krivo ni dužno. Ne znam , nisam pametna. Mislim da je najgora opcija da nastavim da ga viđam, a i to je teško, mnogo sam se vezala za njega, on jednostavno ume da te natera da ga voliš! Ponekad pomislim, zašto da mislim ja na sve njih, umesto samo na sebe?" Nije mogla da prestane da razmišlja naglas.

"Ja isto mislim da treba da prestaneš da ga viđaš. Toliko je slobodnih ljudi, pa naći ćeš nekog muškarca koji će biti vredan tebe. A ne da razbijaš glavu o njegovom detetu i ženi na koju ni on ne misli. " Bila sam dosledna svom stavu .

"Ah, Ana, to je sve lako ovako kada mi kažeš, ali toliko je teško, ja sam se zaljubila! " Rekla je i stavila mi glavu na krilo.

" Imaš mene, da zajedno to prebrodimo, kao sve do sada. " Skidala sam joj šnalu iz kose i pokušavala da je bar malo utešim.

"Imam, tebe, hvala Bogu. " Rekla je, poljubila me i otišla u sobu da spava.

Ja sam ostala da popijem još jednu čašu vina, i da pustim neki film, jer još nije bilo vreme za spavanje, a sutra me čekao dug dan. Ručak kod roditelja, poseta Viktoriji, i još mnogo svakodnevnih obaveza.

Viktorija je tog dana bila rano ujutru među mojim obavezama. I nije mi bilo teško da poranim. Znala sam da me čeka priča koja će me terati na razmišljanje. I sasvim sam sigurna da posle cele njene priče neću biti ista osoba. Planirala sam da posle posete njoj, na ručku kod roditelja, saopštim Sari a i mami i tati, da uskoro vodim Saru na put u Rusiju. To je želela, a i biće lepše biti detektiv u dvoje. Želela sam da odem i istražim celu Viktorijinu priču, i bila sam toliko uzbuđena. Pitala sam se, šta to mogu otkriti, i šta ću zateći tamo posle toliko godina.