Prokletstvo ili DAR

Deveti deo

Moja Sara voli sa izlazi. Ja sam više kućni tip. Kada bolje razmislim nas dve smo toliko različite a u isto vreme toliko slične. Mama i tata su mi pričali da je Sara trebalo da bude dečak, celu trudnoću su im tako govorili, i na kraju puf - eto Sare. Mada sam uvek ja više podsećala na dečaka. Sara je ženstvena, prava lepotica . Dovodila bi kući momke, i uživala u životu, slobodnom, bez tate i mame da je zapitkuju. Ove večeri došla je kući uplakana.  A ona kada plače, to je za mene kao da se svet raspada. Sve sam mogla podneti, ali ne i njene suze.

"Saro, šta se desilo?" Povikala sam čim je ušla u sobu vidno uzrujana.

"Desilo se to da su muskarci stoke. Eto to se desilo, ništa novo, je l da? Gde je uopšte ona naša mama našla onog zlatnog tatu, samo da mi je znati?" Počela je da priča kao da je jedva čekala da je pitam, skidajući sa sebe kraku roze haljinicu. Svi su za izlaske imali crnu, samo ona roze. Al to je već posebna priča.

"Dobro bre, devojko, kakvo je to razočarenje? Ko je povredio moju stariju sestru ? " Počela sam da joj se umiljavam ne bi li mi ispričala sve. Jer to je Sara, ona ispali početak kao iz puške i onda zanemi.

"Ma neću uopšte da te zamaram glupostima, imaš ti posla. Nisi kao ja, zaludna slikarka koja se opija u tridesetima i pljuje po muškom rodu." Rekla je i pala na krevet. Sekunde su je delile od sna.

" Ne možeš to da mi uradiš! Ti mala bezobraznice, odmah da mi kažeš šta je bilo!" Prišla sam i počela da je golicam.

"Heeej, pusti me, kao dete si, Ana! Desilo se to da sam upoznala divnog momka. Onako baš divnog. Pažljiv, lep, uh šta lep, prezgodan, visok, crn, mišićav, kao oni sa slika što gledamo ti i ja po časopisima, e takvog! On se desio!" Reče i okrenu se na drugu stranu.

"Pa čekaj, čemu onda suze? Plačeš zbog njegove lepote, šta? Okreni se i pričaj! " Okretala sam je rukom ka sebi.

" Ne, Ana, plačem jer ima ženu i dete, zato plačem! A znaš šta je najgore, ne pominje ih! Pravi se čovek lud! A ja sasvim slučajno saznala. " Okrenula se ka meni i sa suzama u očima izgovorila.

"Saro, znaš kako smo vaspitane? To ne dolazi u obzir, rasturaš nečiji dom!" Rekla sam ljutito.

"Ja rasturam? Ja? Ne on, koji ima porodicu na koju ne misli? Ja nisam ni znala, ćuješ li? Rekao je da je slobodan. Mesecima se već viđamo! I danas krenem na trčanje, i na sred parka, on , žena i dete! Igraju se, pazi molim te. Drži ženu za ruku, smeju se, a sinčić trčkara okolo i govori "Tata, tata!". Zamisli samo moj izraz lica. Hvala Bogu pa me nije video. Pobegla sam glavom bez obzira. " Brisala je suze .

" Strasno,  neki muškarci ne zaslužuju takav blagoslov kao što je porodica. Jesi mu rekla posle? " Pitala sam i brisala joj suze.

"Naravno da nisam. Baš da vidim kada će da mi kaže! Pozvao me i na večeru sa prijateljima iz detinjstva, baš me zanima kako će pred njih da me dovede. A ja nisam imala mira, i pošaljem mu poruku dok je bio u parku, a znaš šta kreten kaže? " Podigla je obrve skoro na vrh glave.

"Šta kaže?" Upitah.

"Kaže da je na poslu. Gužva. Zvaće me čim stigne. Sa sve ljubim te i jedva čekam da te vidim. Zamisli molim te. I ja šta ću, odem i napijem se." Počinje već da se smeje sama sebi.

" Hajde, odmori se, sutra ćemo videti šta da radiš." Rekla sam joj iko sam znala da je mrzela kada se mešam i kontrolišem njen život kako je govorila.

"Nema šta da vidimo,sama ću odučiti šta ću. Smešna sam sama sebi. Zar se ovo ne događa samo klinkama? Pa njegova žena je mojih godina ako ne i mlađa. Zar takvi ne jure klinke? " Pitala me pokrivajući se jorganom preko glave.