Oprosti mi

Part 11

BORNA POV

Spremio sam se , obukao sam crne traperice i crnu kratku majicu i u 19:30 krenuo sam prema Merry . Nadam se da će mi napokon dati priliku, ali što ću sa šefom. Kako ću sakriti odnos mene i nje? Što ću mu reći, ne mogu sada propustiti priliku.

Želim da ona bude moja. Sve je što mi se motalo po glavi dok sam vozio do nje. Ona je moja! Potrebna mi je više nego zrak, voda.

Došao sam kod nje i zvonio  navrata, ali ništa kao da nikog nema doma. Uzeo sam mobitel u ruke i zvao ju, ali se nije javljala. Nakon petog pokušaja mi se javila.

„Ajme, Borna, oprosti. Ja sam u bolnici s prijateljem mama mu je tu, ima rak. Nadam se da razumiješ.“  Koji sad prijatelj vjerojatno onaj glupi Toni.

„Aha, mogla si mi javiti barem, ali dobro javi mi kad možeš pa ću doći nije mi problem.“ Samo da nije Toni.

„Merry ajde, odvest ću te kući nema više nade da tu čekamo.“   Sve što sam se pribojavao sad je istina čuo sam Tonija kako ju zove. Jebem ti više! Ljutito sam puhnuo i poklopio te se okrenuo i odjurio od nje.


MERRY POV

Naš poljubac prekinuo je Tonijev mobitel.

„Mhm, baš u pravo vrijeme.“  Promrmljao je i javio se.

„Am, da?“ „Aha, da evo me.“ Sva sam zbunjena vjerojatno bolnica.

„Moram do bolnice nešto u vezi mame.“ Ustao je, a ja sam mu pružila ruku kako bi i mene povukao na noge.

„Tony? Mogu li s tobom? Htjela bih biti pored tebe kada je teško.“ Slabašno se nasmijao i povukao me u zagrljaj. „Ovo ću shvatiti kao dopuštenje.“ „Idem se samo prikladno obući.“
„Vi ste gospodin s kojim sam razgovarao preko telefona?“ Toni je potvrdno kimnuo na doktorov upit.
„Gospođa Selma je pala u komu, ne znamo kada će se probuditi. Nisam vam ovo htio govoriti preko telefona.“ Stisla sam Tonijevu ruku jače kao potporu.

„A rak?“

„Gospodine on je u početnom stadiju, pošto je otkriven navrijeme imamo velike šanse za izlječenje. U jednu ruku možemo zahvaliti ovoj nesvjestici za rano otkriće. Ne dajem Vam lažnu nadu, ali šanse su 90%  da će sve biti uredu.“

„Hvala Vam, mogu li ju vidjeti?“ Čujem mu u glasu kako se raspada. Majka je bila njegov oslonac i mirna luka, čuvala ga je uvijek, njoj je uvijek sve govorio i ona ga je uvijek razumjela.

Malo nakon što je Toni pustio moju ruku i otišao meni je zazvonio mobitel i automatski sam pogledala na sat osam je fuck Borna.

„Ajme, Borna, oprosti. Ja sam u bolnici s prijateljem mama mu je tu, ima rak. Nadam se da razumiješ.“

„Aha, mogla si mi javiti barem, ali dobro javi mi kad možeš pa ću doći nije mi problem.“ Čula sam ljutnju u glasu, a jbg Toni mi je trenutno prioritet.

„Merry ajde, odvest ću te kući nema više nade da tu čekamo.“   Čula sam Tonijev glas i samo sam se skamenila. Nikad nisam razmišljala o njemu na ovakav način, ali sad sad sve što želim je poljubiti ga što i učinim.