Pritisak

1.

Beli zidovi, rešetke na prozorima, jedan mali drveni sto na centru prostorije i kožna direktorska fotelja... Zvuči kao mesto gde se najgori kriminalci osuđuju zbog zločina, koje su napravili. I na neki način to i jeste.

David se po prvi put našao u kancelariji svog šefa. Bio je zbunjen i zabrinut. Jedini razlog zbog kojeg bi vas vaše šef pozvao u svoju kancelariju, je taj što ste nešto zabrljali. Zar ne?

-Dobar dan, gospodine. Tražili ste me?- rekao je David, trudeći se da deluje smireno.

- Da. Sedite.- odgovorio mu je njegov šef.

David ga je poslušao. Osećao je nervozu, i nije bio siguran kako bi trebalo da se ponaša.

-Želim da Vas zamolim za jednu uslugu.- nastavio je Davidov šef, a David je već osetio blago olakšanje.

-Mene? Zašto mene, gospodine?

-Vi ste zaista dobar arhitekta. Jedan od najboljih kojeg imamo. Zato želim da Vam dam jedan vrlo poseban zadatak.

-O čemu se radi?

-Jedan veoma važan klijent želi da izgradi hotel ovde u blizini. To je projekat na kojem ćete raditi. Imaćete i partnera.

-Gospodine, mogu i sam to da obavim.

-Znam, ali... Ta devojka je nedavno završila školu i počela da radi u našoj firmi. Na fakultetu je imala dosta dobre ocene. Međutim, posao joj baš i ne ide. Njene građevine jednostavno nisu onakve kakve bi trebalo da budu. Iskreno, užasne su. Zato sam se nadao da će radeći sa Vama nešto naučiti i da će postati bolja.

-Uz dužno poštovanje, gospodine, ako ona tako loše radi svoj posao, onda joj nije mesto u Vašoj firmi.

-Svestan sam toga, ali... Problem je što je ta devojka moja ćerka. Ne mogu je tek tako otpustiti.

-U tom slučaju, možda bi trebalo da pitate nekog iskusnijeg. Darka ili Adama, na primer.

-Ne. Vi ste jednako dobri kao i oni. Osim toga, samo ste četiri godine stariji od nje. Mislim da ćete se Vas dvoje jako dobro slagati. Molim Vas, dopustite joj da gleda kako Vi radite. Molim Vas.

David nije mogao da kaže "NE" svom šefu, i zato je pristao. Ali, uopšte nije bio srećan zbog toga.