LEILA

Životni prelomi

-Uzeo sam prsten na rate i radio sam kao rob da bih mogao da otplatim tu ratu, a i ostavio sam sa strane novac za svadbu.

-Mahire... Prekinuo je moju rečenicu, uzeo mi je ruku i najzad pitao:

-Hoćeš li biti moja žena, Leila?

-Normalno da hoću!

Tu noć sam zaboravila na sve što se izdešavalo i provela sam je u bezbrižnosti i radosti. To je bila moja najljepša noć u životu.

Mahirov rođendan se bližio i on je čekao taj dan da objelodani svima da smo se vjerili. Zvao je i moje roditelje, oni su već provalili da se radi o vjeridbi jer zbog rođendana sigurno ne bi došli taj daleki put. No, svejedno htio je da učini iznenađenje za sve. Na proslavi je bila i Emily, od Mahira sam čula da su se pomirili i meni je bilo drago zbog toga. Ja naravno nikada nisam izustila svoju svađu sa njom i bila sam jako ljuta na nju. U Mahirovom domu osjetila sam neke tenzije. Moji roditelji nisu puno komunicirali sa Mahirovim i nisam mogla nikako da raspoznam zbog čega je tako bilo. Majka je izgledala blijedo i čutljivo. Kada je došao trenutak da Mahir pred svima ozvaniči da smo vjereni izgledalo mi je da niko nije bio veseo u tom trenutku osim Almira. On nam je prišao i čini mi se da sam vidjela suze radosnice kada me je zagrlio. U narednom periodu je moja majka htjela da ostane sa mnom kako bi mi pomogla oko priprema za vjenčanje i objasnila mi je da ne želi više ostati uz moga oca što sam ja i podržala iako ih oboje volim, ali ne moraju se siliti na brak koji ništa ne znači i ne donosi sreću. Išla sam probavati haljine za vjenčanje i iz radnje sam vidjela Almira sa nekom drugom djevojkom kako idu ruku pod ruku. Narednih dana dok sam još podizala papire sa fakulteta ugledala sam ga sa Emily i vidjela sam da je imao ozbiljan izraz lica. Mislim da je želio da raskine. S jedne strane olakšanje mi je bilo što Emily više ne mora da sumnja u mene da sam ja kriva za neuspjeh njihove veze, ali sa druge strane užasno mi ju je bilo žao jer će puno patiti. Otprilike tako se i razvio scenarij sa njima dvoje. Neko vrijeme nisam ništa čula ni od Almira, ali ni od nje, bila sam se prepustila vremenu sa Mahirom i to je ono jedino što me je ispunjavalo. Za početak htjeli smo se useliti u moj stan koji sam nasledila od babe pa ćemo za budućnost razmišljati i štedjeti za drugo. Mahir je dobio posao u firmi u kojoj je nekada moja majka radila te je oko priprema Almir i moja majka najviše pomagali. Nažalost taj dan je poremetio moj mir. Dok je Almir unosio stvari u stan pao je unesvijest. Zvala sam hitnu misleći da se radi o bezazlenom premoru, međutim u razgovoru sa doktorom ostala sam totalno nesrećna:

-Gledaj, on već zna, ali Almir je bolestan.

-Molim? Kako to mislite?

-Almir boluje od specifične vrste leukemije, slično kakvu je njegov otac bolovao.

-Njegov otac ne boluje ni od čega kako ja znam.

- Zato što Emir Stjepanović nije njegov otac.

Bila sam izbezumljena sa tom viješću i nisam se mogla usredotočiti ni na šta jer me pogodila upravo ta činjenica da je Almir bolestan. Doktor je još dodao:

-Molim vas nemojte nikom ovo reći jer je Almir to držao za sebe. Poštujte njegovu želju. Sjetila sam se scene kada sam iz toaleta čula kako Almir priča sa nekim na telefonu vezano za nalaze i termin, očigledno je to bila njegova mračna tajna. Kad sam čula tu vijest prigrlila sam svoju majku i plakala. Ona me je snažno čuvala i bila mi oslonac. Ušla sam u njegovu sobu i obećala sam da neću plakati, vidjela sam da je bio budan, ležao je, zagledan u daljini koju je vidio kroz prozor te je potom skrenuo pogled ka meni. Suze su me izdale.

-Aaa nemoj da plačeš Leila. Priđi.

Prišla sam a on je nježno obrisao moje suze koje su kapale. Osjećala sam neku vrelinu u nutrini i pomislila sam u tome trenu na Mahira.

-Nemoj nikome da kažeš, molim te me ispoštuj. Žao mi je što ti stavljam taj teret tajne na leđa.

-Ali, moraš reći Mahiru, bit će ljut...

-Ne želim da mu kvarim sreću. Ispoštuj me Leila!

Bio je suviše tvrdoglav o tom pitanju. Nije mi dao izbora već da prihvatim to.

-Znaš li da mi je ipak najviše drago što si ti ta osoba koja zna moju tajnu.

-Zašto? Upitala sam

-Ne znam ni sam. Počešao se je za kosu kao da je time želio da mi poruči da ga dalje ne pitam ništa. Moja majka je stajala na vratima i čula je cijelu našu konveraciju. Pri povratku iz bolnice vidjeli smo Emily koja je bez pozdrava i pogledom pun gađenja prošla pored nas.

-Almire...

-Reci...

-Zna li još neko da si bolestan. Barem tvoji roditelji?

-Zna samo moj otac koji me je odgajao.

Naredni period bila sam sva u mislima zbog Almira. Mahir je primjetio da nešto nije bilo uredu sa mnom. Tako da se i Mahir sve više povlačio, radio je prekovremeno i često ga nije bilo pored mene. Kada god ga nije bilo, tad se uvijek nešto loše dešavalo. I ovaj put je bilo tako. Obećala sam Almiru ići na svaki njegov pregled. Mojoj majci se to nije sviđalo, ali ja jednostavno nisam mogla drugačije. Mahiru sam morala lagati kad god sam morala ići. Ovaj put je moja laž promijenila sve ono što smo izgradili. Almir je poslij pregleda trebao sa nama na ručak, te smo zajedno se uputili ka mom stanu. Kad sam otvorila vrata vidjela sam razbacane stvari po mom stanu i uzvike koje dopiru iz spavaće sobe. Znala sam što je po srijedi. Nisam željela znati šta se to događa, ali ipak sam otišla da uvjerim svoje oči. Mahir sa drugom ženom u krevetu, a ta žena je bila Emily.