Kad je ljubav u pitanju bila
kad se ona pominjala,
ja sam uvek na jedne oči pomislila.
Oči, te su bile plave
tamno plave, poput mora noću.
Poput jednog okeana,
a ja bih u taj okean uvek zaronila
iako ne znam da plivam.
Kad su mi ljubav pominjali,
meni je na pamet samo jedno ime dolazilo.
Dosta retko, retko poput lepote vlasnika tog imena.
Jedno ime od osam slova,
ime od osam slova koje je u srcu budilo 800 osećanja.
Uvek kad su mi ljubav pominjali,
ja bih na njega pomislila.
Visok dečko,nestvarno prelepih očiju i prelepog osmeha.
I da,zaboravila sam da pomenem njegov glas,glas stvoren za pevanje onih tužnih pesama poput mojih.
Uvek sam htela da mu ja pišem pesme,
a on da ih peva.
Da peva reči koje sam uplakanala pisala,
da ih peva taj isti dečko
koji je bio razlog tog istog plakanja, tih istih pesama.
DU LIEST GERADE
Bezbroj stihova
PoesieLjubav...poznata stvar ha?Eh...koliko sam samo suze prolila zbog te ljubavi,a svaka kap je pekla kao da se niz moje oci spustaju male iskrice vatre....Nemam kome da ispricam tu bol,ustvari imam,ali me niko nece razumeti.I zato papir i olovka su mi p...