Nema tebe na usnama,
ne prestaju kiše liju noćima..
Ej živote šta mi radiš to?
Sve što imala, sve izgubila.
Suze liju ko jesenje kiše,
jer samo Bog je svedok da sam te samo ja volela najviše.
Taj osmeh mi život krasio,
Život sada životom ne zovem
živote moj do života meni nije
oblak baš kao ja suze lije.
I sve zbog tih usana,
sve zbog tog osmeha,
sve zbog tog glasa.
Jedino od ljubavi nema spasa.
YOU ARE READING
Bezbroj stihova
PoetryLjubav...poznata stvar ha?Eh...koliko sam samo suze prolila zbog te ljubavi,a svaka kap je pekla kao da se niz moje oci spustaju male iskrice vatre....Nemam kome da ispricam tu bol,ustvari imam,ali me niko nece razumeti.I zato papir i olovka su mi p...
