Ples na kiši

6.

,,Hej, devojko. Opet ja.'', započeo je, obraćajući se hladnom nadgrobnom spomeniku ,,Svratio sam da ti donesem ovaj predivni buket ruža za tvoj 22.rođendan. Ko bi rekao da je prošlo 4 godine'', zastao je na trenutak, uživajuću u vetru prohladne noći.

,,Noćas je nebo prelepo, puno oblaka koji prolaze. Severnjača i Mesec se druže, nešto se dogovaraju. Možda šapuću slatke reči jedno drugom... Nedostaješ mi. Svakog dana. Znaš, sinoć, dok sam pakovao stvari, pronašao sam našu sliku sa mog punoletstva. Neko nas je slikao dok smo plesali na kiši. Izgledali smo tako srećno i blesavo. Ko bi rekao da će to biti naš poslednji ples.''

Zaustavio se na par minuta, te pogledao na sat. Prošla je ponoć, kasno je.

,,Moram da idem. Volim te'', ostavio je poljubac na spomeniku i otišao

Ponekad, što si dalje, to ti je veća želja za osobom za kojom čezneš. 

Dečak je od njihovog prvog plesa na kiši postao njen Mesec, a devojčica je postala njegova Severnjača.