OLUJA

Chapter 20 - "The call"

Danas neće biti dan kao i svaki drugi. Danas je potrebno da svoje odluke saopštim Michaelu i Sarah, da ih uverim da će moj odlazak iz njihovih poslovnih života biti dobra odluka.

Ne mogu više time da se bavim. Nije to moja strast. Nije to nešto za šta sam se opredelila. Da, upoznala sam divne ljude, naučila puno toga, videla više nego što bih za čitav život. Ali došlo je vreme da se povučem. Bar donekle.

„Dobro jutro, gospodine Payne."

„Dobro jutro, Elie. Uđi.", kaže ustajući. „Hajdemo ovamo.", pokaže rukom ka kauču i fotelji na drugoj strani njegove kancelarije.

U ovoj prostoriji sam bila mnogo puta dok smo pripremali nedelje mode, ali nikada neću moći da bacim pogled na crteže po zidovima, a da se ne oduševim istim.

Ovo je nekada bila kancelarija njegove supruge i nakon njene smrti, on se jednostavno prebacio ovde osećajući da joj je tako bliži. I ni jednu stvar nije pomerio. Kako je ona ostavila, tako i do ovog trenutka stoji.

„Imate li neko konkretno pitanje ili da krenem sama da pričam?", upitam ga.

Došli smo ranije u firmu kako bih mogla da mu ispričam sve što se dogodilo tokom proteklih par nedelja. Znala sam da me to čeka, ali čak iako sam imala vremena za pripremu govora, sada kada mi kaže da krenem da pričam priču, jezik mi zapliće.

Nisam sigurna da li da spominjem Liama i mene. On ne zna ništa. A jednom me je več upozorio da ni ne pokušavam da uskočim u krevet njegovom sinu. I kada na sve to dodam i činjenicu da sam s Liamom posvađana trenutno i da ne znam ima li svrhe boriti se, lako se odlučujem da ne spominjem ništa sem prijateljstva.

„Dosta smo se zbližili poslednjih par nedelja. Svo troje.", kažem kada završim sam svime što se događalo.

„To je dobro. Reci mi sada tvoje stručno mišljenje. Kako misliš da je sve ovo uticalo na njih?"

Duboko udahnem. „Na Sarah mislim da nije moglo bolje. Ovo je bio najbolji mogući način da shvati da njena majka i dalje živi. Kroz nju, njen talenat i sve što radi. Sarah nije neko ko pokazuje emocije ili govori o njima. Upravo zato je dobro što smo pronašli indirektan način da se sa svim izbori."

„Dobro je. Zbog te njene zatvorenosti sam najviše brinuo. Ja nisam mogao da joj priđem. Da, imala je par trenutaka kada bi mi štogod rekla. Ali to je bila samo površina svega što oseća."

Klimnem. „Ona će biti dobro. Već jeste. Ima cilj. Zna zbog čega radi to što radi."

„A moj sin?", Michael upita.

Srce mi zatreperi pri pomisli na Liama. Nisam sigurna jesam li njemu uopšte pomogla. Šta ako sam napravila veću štetu? Šta ako je trebalo prvo da ga pustim da prežali svoju voljenu? Šta ako sam mu konačno pomogla da malkice otvori srce, tek toliko da zavirim unutra, a onda ga ranila još više?

Nakašljem se. „Liam... Liamu je potrebno mnogo razgovora. Neke smo imali. Govorio mi je dosta toga. Ali verujte da se to ne bi dogodilo da nas dvoje nemamo skoro istu priču.", kažem osećajući da mi glas drhti.

Michael se pomeri u mestu, više se okrećući ka meni. „Kako to misliš, dete?"

Jedna suza mi sklizne niz obraz. Brzo je obrišem i duboko udahnem. „I ja sam izgubila nekog. Baš kao i Liam. Oboje smo krivi za smrt naših voljenih."

„Tako mi je žao...", on odmahne glavom. „To ne mogu ni da zamislim kako je. Nisam bio tu za svog sina prvih par meseci. Nisam mogao da se izborim sa samim sobom i tim gubitkom. A trebalo je da to ostavim po strani i budem uz njega."