Ruža

II

Sećam se noći kada su kapljice krvi bojile posteljinu jače od uljanih boja platno
Sećam se noći kada sam krvavih ruku ispijao čašu vina gledajući te obasjanu mesečevim sjajem
Vapio sam za još jednom ranom
Bio sam ovisnik o bolu koji si mi zadavala, spreman na žrtvovanje sopstvene sreće zarad toga
Bila si blizu
Toliko blizu da sam jednim pokretom ruke mogao da dotaknem tvoje trnje, ali
Toliko daleko  da nisam mogao da otkrijem boje svih nerascvetalih latica vešto skrivanih u pupoljku
Nekada rane vremenom postaju izbledele linije na koži.
Više mesec ne obasjava tvoje trnje u vrtu i
Vino je izgubilo ukus zadovoljstva koje je imalo dok sam ga pobednički ispijao nad još jednom zadobijenom ranom
Svakim pogledom na ožiljke tonem sve dublje u more svojih osećanja
Žudnja za bolom koji si mi zadavala uvlači me u vrtlog patnje i nemira
Nemira koji me i dan danas proganja i u snovima.

                                     - Nedostaješ mi, ružo.