Ništavilo...

Tvoj red

Naslov za ovo nije ni bitan. Svakako neće moći prenjeti ono što osjećam. Toliko je vremena prošlo nadajući se..čekajući. Ni ko si ne znaš. Tražila sam ideal...otišla sam predaleko. U moru zla ja izabraj ono najgore. Ono slomljeno, ono ništa koje svako želi i opekoh se na odabir kao na vatru iz samog pakla. Filozofije ovdje nema, ja nisam više ni svoja ni tvoja ..čija sam ne znam. Da je bilo lijepo, ne mogu reći, jer nije ničega ni bilo. Ni osvrta nemam de se uhvatim za to. Nemam ni snage da se borim sa duhovima i svojim i tvojim. Ko sam ne znam. Šta sam tražila u tebi još uvijek jasno mi nije, al' pronađoh nešto što sam mislila da je ljubav. No šta je ona i dalje ne znam, jer toplotu koju sam osjetila bila je samo od moje mašte. Kao da si moj bio si mi sve i ono tvoje ništa bilo mi je dovoljno. Koja budala bila sam! Lud se rađa i samo raste..to ništa novo nije. Ti si iz ludila učinio me normalnom, e to je nešto gore. Svoj sjaj izgubih u sjeni tvojoj, ali sada znam. Nikom više svoje srce ne dam kao tebi što sam dala. I čekah..čekah, kao da si Godo, kao da si nešto vrijedno čekanja. Mrzim te, ne ..ja volim te! Stani! Ne okreći mi leđa..Zar te uvrijedih? Zar ti moja istina išta znači...Vrtiš me u krug, gubim se u viru svojih misli. Idi k vragu! Zbog tebe izgubih snagu, a gdje ćeš to ti? Mrzi i ti mene, ali priznaj! Ne muči me više pitanjima bez odgovora, jer i najjači kadkad pucaju.

I evo vrijeme prolazi, svi smo stariji. Ja još uvijek ništa ne znam. Pa daj mi znak..makar idi. Znaš šta? Idi.. ne trebam te, ko si ti da vladaš mojim životom kao neki magnet koji me vuče..Vuče ka nečemu? Ughh ..Idi, bježi! Ali čekaj kuda ćeš? Da li ti to mene slušaš? Da li ti to moja riječ opet nešto znači. Da si ostao znala bih,ali ti ode? Sad stvarno sam luda, zar nisam već pobudalila?

Šta? Šta želiš? Koga? Mene? Sebe?

Uredu! Pomirih se sa sudbinom, ti mene ne želiš... ako je tako ja odlazim! Zašto me tako gledaš? Šta ti nije jasno? Čekah te životom svojim i ljubav zanemarih za ideal, dok ti si svoj život preživio i to bez mene. Ja te čekah kao pas koji od gospodara svoga iz dvorišta izaći ne može.Sad me želiš, ali shvatih da nisi slomljen bio ti nego ja. Ja samo odraz svoj u tebi pronađoh. U tvojim leđima svoj sam nož vidjela. Ti nisi zdrav za mene. Nemoj da se čudiš što sada odlazim. Ostati neću ni sekunde više. Na tebi je sada da me gledaš. Da patiš za onim što mogao si imati, a odbio si ! Sad gledaj u moja leđa dok odlazim, jer moje lice vidjeti nećeš. Shvati šta uradio si jer znam da sad me želiš. Ja više očima maglovitim ne gledam. Istinu sam spoznala, ja volim samo sebe. A ti duh moj voli sad, jer mrzim te.. ne..volim te! Volim jer si me slomio,ali sada znam kako da se popravim. Znam ko sam i niko više neće srce moje imati kao što ti si mogao. Ja sam čekala, sad tvoj je red...