Pisma jednoj devojci

Moja ruža rumena

Šetajući parkom naišao sam na vrt pun ruža. Bile su raznih nijansi i različite lepote. Ali jedna ruža mi je posebno privukla pažnju. Najrumenija ruža od svih, najmilija za pogled, sa najlepšim laticama. Ostale su bile ljubomorne na nju; Znale su da je moje srce izabralo tebe, i da drugu ne želi da pogleda. Druge više nisu bile bitne; Obične ruže kao i svaka druga...

Poput Malog Princa, volim svoju ružu najviše na svetu, i za nju bih dao svoj život i celu moju planetu.
Čuvam je pod staklenim zvonom, jer mi je mnogo stalo do nje, brinem se o njoj i redovno je zalivam ljubavlju, jer ne želim da moja ruža počne da vene. To bi bilo strašno i jako bolno...

Kada nisam blizu nje, želim da joj ostavljam ljubavna pisma koja će joj zagrejati srce i umiriti dušu. Pisma koja će joj ulepšati svaki novi dan i noć. Zato joj sada posvećujem i ovo pismo, kako bih joj pokazao koliko je volim i koliko mi znači. Zbog nje nikada neću prestati da pišem, jer ona je izvor moje inspiracije i podrška u svemu...

Večno sam joj zahvalan jer je ušla u moj život i promenila ga na bolje, ispunila ga mirisom najdivnije ruže i osvežila novim bojama...