Pisma jednoj devojci

Sjaj u njenim očima

Sedimo u sobi. U jednom trenutku, ustaješ i sedaš mi u krilo. Dok rukama šaraš po meni kao umetnik bojama po platnu, svoje usne prislanjaš mojim. Topli vazduh izlazi iz njih, osećam kako mi greje lice. Tvoje usne samo na par milimetara daleko. Iako ih ne dodirujem, dobro znam njihov ukus, ta slatkoća ne može da se zaboravi...

Usne nam se stapaju i postaju jedno. Ništa oko nas nije važno, ništa ne ometa ovu savršenu harmoniju i sklad  koju stvara ovaj vreli i strastveni poljubac. Osećam varnice kako cvrče i pucketaju u zimskoj noći. Te varnice nas greju kao najtoplije ćebe, zimu ne osećamo. Ljubav se širi i izbija na sve strane...

Umorne, ali još uvek gladne poljubaca, usne se razdvajaju, i ponovo udaljene samo par milimetara, osećaju onu drugu. Sada, dok samo ćutimo u mraku, jasno vidim tvoje lepo lice. Vidim tvoj mio i blag pogled, tvoje zeleno - žute oči, koje sijaju i cakle kao staklići u moru. U njima vidim zvezde, vidim čitave galaksije koje se presijavaju u raznim bojama. U tvojim očima vidim nas i našu budućnost. U njima vidim ljubav bez granica, večnu ljubav koja će rasti iz dana u dan i koja nikada neće nestati...