Pisma jednoj devojci

Početak večne ljubavi

Jedan sasvim običan prolećni dan. Uključujem telefon i vidim propuštene pozive i poruke od jedne devojke. Pokušao sam da je zaboravim, da nastavim dalje posle svega što se desilo sa njom, i na neko vreme sam to i uspeo. Ali istina je, bila mi je u podsvesti i dalje. Bila je dovoljna samo jedna njena poruka da se setim svega. Pitao sam se: "Zašto sada? Zašto ona? Zar nije gotovo?" Čitajući njene poruke, shvatio sam da nije još uvek gotovo, i da tek treba sve da počne...

Dogovorili smo se da se vidimo, posle toliko vremena provedenih kao potpuni stranci. Želela je da me vidi. Da budem iskren - i ja sam želeo da vidim nju. Mnogo mi je nedostajalo da pričam sa njom. Bili smo jako bliski, i uživao sam u njenom društvu. Falilo mi je to...

Nekoliko dana nakon dogovora, konačno je došao i taj dan. Počeo sam da se spremam da je dočekam. Iako mi ništa nije rekla šta oseća, znao sam šta planira. Nisam mogao da dočekam...

Otišli smo u park i izabrali jednu klupu koja nam se činila savršenom za uživanje u toplom danu i zezanje pod drvećem velike šume. Satima smo pričali i smejali se raznim stvarima, dok mi je potajno davala znake. U jednom trenutku, pitala me ono što sam čekao toliko dugo. Prišao sam i konačno poljubio devojku koju sam čekao godinama. Pokušao sam da ispadnem kul, da ostanem hladan. Nije mi uspelo. Toliko uzbuđenje nije moglo da se sakrije, bilo je suviše očigledno koliko uživam. Od tog trenutka, ništa više nije bilo isto...

Od tog trenutka, počela je priča o večnoj ljubavi...