Izmedju dve ljubavi

14. deo

Ja: Ovaj... ja... jesma, dobro sam.
Odvojila sam se od njega i pogledala ga.
Ja: Hvala ti Luka, ali ja sada moram da idem.
L: Ma ništa, i zar stvarno misliš da ću te pustiti samo da ideš sada?
Ja: Pa.. da?
L: Naravno da ne hajde idemo, odvešću te autom.
Njegov auto je bio parkiran tu na ulici. Ceo put smo proveli u tišini. Čim sam stigla kući otišla sam da se okupam. Čim sam završila legla sam u krevevt. Zar je moguće da ih volim obojicu, kako!? Nakon dužeg razmišljanja o mom životu sam zaspala.
Jutro
Budi me alarm. Mrzovoljno ustanem kao i uvek. Obavim higijenu i odem da se obučem, danas je toplo, pa sam obukla svetle farmerke i crno-belu majicu koja je bila malo iznad ruba farmerki. Obula sam vans patike. Uzela ranac i polako krenula ka školi. Opet ću ga danas videti. Ulazim u dvorište pa u učionicu, predjem pogledom preko iste, ali nigde ne vidim Anu. Krenem da je pozovem ali zvoni i profesor udje. Ni Marka nije bilo. Čas se završio pozvala sam Anu.
Ja: E gde si ti?
A: Boli me glava pa nisam došla, izvini.
Ja: Nema šta da se izvinjavaš. Vidimo se sutra.
A: Ljubim, vidimo se.
I prekinem poziv. Drugi čas je počeo, na negde pola časa neko je pokucao na vrata učionice.
Xx: Izvinite, što kasnim uspavao sam se.