Izmedju dve ljubavi

57. deo

Dva meseca kasnije.
Jutro.
Ustajem iz kreveta i odlazim u toalet. Danas je petak, zadnji dan srednje škole. U nedelju nam je matura, i verujte mi jako sam uzbudjena. Što se tiče mog ljubavnog života, ništa se nije promenilo. U mom srcu su još uvek Luka i Marko. A Stefan, pa on je u zatvoru još uvek i nadam se da ga nikad neću videti... Oh bože da li ću ikada moću da vam kažem na miru šta se dešava u mom životu, a da ms telefon ne prekine?
Uzmem telefon i vidim da me zove Ana.
Ja: Halo?
A: Klara gde si?
Ja: Kući, zašto?
A: Nikada se nećeš primeniti, kasniš Klara.
Ja: Jao zajebavaš, uff ajde idem da se obučem.
Kažem i prekinem poziv. Pa kao što možete videti nisam se promenila, zauvek ću kasniti. Izlazim iz kuće i krenem trčati ka školi, kada sam napokon stigla videla sam Anu kako priča sa nekim devojkama iz razreda čim me je videla dišla je do mene.
A: Klara! Šta si rekla o tvom kašnjenju juče?
Ja: Am, da neću kasniti više.
A: Dobro i, zašto kasniš?
Ja: Pa...
A: Ne bitno, slušaj posle škole idemo u šoping da kupujemo haljine!
Ja: Jedva čekam! Ali, neću roze!
To sam rekla jer znam da ona obozava roze i da će i meni izabrati neku, a vrlo dobro zna da ne volim roze. Pa verovatno će to biti crna haljina.
A: Pih dobro tvoja neće biti, ali će moja biti.
Ja: Pa nisam ni sumnjala.