Izmedju dve ljubavi

56. deo

Naš, pa nazovi razgovor, prekine nečije ulaženje u sobu. To je bio doktor, rekao je da mogu da se spremim i da idem kući. Presvukla sam se i izašla iz sobe, ispred me je čekao Luka.
L: Idemo?
Pitao je, a ja sam samo klimnula glavom u potvrdnom smislu. Došli smo do njegovog auta, došao je sa suvozačeve strane i otvorio mi vrata. Dok je prelazio da svoje mesto pratila sam ga pogledom. Nisam ga videla baš dugo, pokušavala sam ga izbegavam i njega i Marka. Ali sudbina je tako htela, da se nas dvoje opet vidimo. Sada kada bi me neko pitao skim bi bila u vezi od njih dvoje, ne bih znala šta da kažem. Volim ih obojicu, podjednako i puno. Stigli smo ispred moje zgrade, htela sam da izadjem ali Lukina ruka me je zaustavila.
L: Ako ti išta treba pozovi me, ok?
Ja: U redu. Hvala što si me dovezao.
L: Ne treba da mi se zahvaljuješ.
Pogledam u njega zadnji put nakon što izadjem iz auta, i bez osvrtanja udjem u zgradu.
Kasnije.
Nakon dugog tuširanja, i pokušaja da obrišem Stefanove tragove sa mog tela. Ali nisam uspela u tome, uvek ću ih osećati. Izašla sam i toaleta i legla u krevet, jako sam umorna, i uplašena, i sreća jer sam videla Luku. Sve emocije su pomešane ali najviše tu ima straha, šta ako Stefan izadje iz zatvora i dodje ovde? Šta ako opet to bude pokušao? Od toliko razmišljanja i teškog dana sam zaspala.