3.

77 13 10
                                    

-Zašto baš ja moram da budem najstarija u kući?-mama se požalila dok je raspremala sto posle doručka.

-Zašto ja moram da da idem sutra u školu? - zavapila sam, ustajući od stola.

-Zašto ja moram da budem tako divna?-Lili je jauknula.

Mama i ja smo je skeptično pogledale.

-Ako si tako divna, operi sudove. - mama je naredila.

-Žao mi je mamice. Ne mogu. Lori i ja idemo na sladoled.-Lili se na brzinu izvukla i za manje od minuta izašla iz kuće.

-Zašto u ovo doba godine jedete sladoled?-mama je odmahnula glavom, nastavivši sa raspremanjem stola.

Uzdahnula sam.

Koliko god da sam želela da se opustim i iskoristim zadnji dan raspusta na maksimum, želela sam da pomognem mami.

Ima i ona pravo na odmor, zar ne?

-Ja ću oprati sudove. Ti lezi. Odmori malo. - dobacila sam, penjući se uz stepenice.

Ako planiram da perem sudove, treba mi muzika.

  Jimin P.O.V.

-Hej, zar nećeš ništa jesti?-upita me Jin, dok smo hodali niz hodnik.

-Ne. Idem da se istuširam a onda na spavanje. Stvarno mi treba sna.-rekao sam zadihano.

Rukavom sam obrisao znoj sa čela, usporavajući hod usled premora.

Koreografije zaista znaju da izmore posle pet sati vežbanja.

-Sam si kriv. Što puštaš Taea u sobu? - Jin me je prekorio.

-Pa ne mogu da ga izbacim.-stao sam ispred vrata svoje sobe.

-Da, možeš. Vas dvojica ćete dobiti šlog ukoliko ne počnete normalno da spavate.-Jin je prekrstio ruke na prsima.

-A pod normalnim podrazumevaš?

-Odlazak u krevet u deset.

Frknuo sam.-Da,baš. To kod mene me ide. Znaš da ne mogu da zaspim.

-Pa potrudi se. Uglavnom, idi da se istuširaš. A posle se obuci toplo i lezi da spavaš.-potapšao me je po ramenu a potom otišao do njegove sobe.

Uzdahnuo sam i otvorio vrata svoje.

            Korina P.O.V.

Klimala sam glavom u ritmu muzike, detaljno ispirajući sapunicu sa tanjira.

Bila sam skoro gotova,jer mi je ostalo još samo da popakujem suđe na veliku plastičnu cediljku koja je bila postavljena pored sudopere.

Osetila sam blagi dodir na ramenu, te sam brže bolje izvadila slušalice iz ušiju.

Okrenula sam se, ugledavši mamu koja je bila obučena u crnu zimsku jaknu i plave farmerice,sa jedva primetnom šminkom na licu.

-Mama? - podigla sam obrvu.

-Dušo, idem u grad. Treba nam namirnica.

Iskrivila sam usne u osmeh, podozrivo je gledajući.

-Šta? - začuđeno me je pogledala.

-Ideš da pratiš Lili, zar ne?-upitala sam a ona se nakašljala.

-Naravno da ne. - prevrnula je očima, zaputivši se ka vratima.

-Da, da... Treba da joj zakačiš uređaj za praćenje. - dodala sam, vrteći glavom.

Posle obavljenog posla, zaputila sam se ka svojoj sobi.

In your skinDonde viven las historias. Descúbrelo ahora