If I Lose Myself (Book 1)

08.

**3 dana kasnije**

Ashton's P.O.V.

Prošlo je tri dana.. Stabilno je ali se i dalje ne budi. Mislim da nebih trebao reći Dereku za ovo.. Ako se i on vrati, nikad ga neće preboljeti. Mislim da joj sada trebaju prijatelji. Planirao sam nazvati Flo i Savy ali nemam brojeve, a ne znam gdje je Annin mobitel.

Poslao sam Dannyja i Gabrielle kući. Bili su iscrpljeni. Ni ja nisam spavao zadnja 3 dana i neću spavati.

Izašao sam da se protegnem. Uzeo sam jednu čokoladicu sa štanda s hranom i odmah sam se vratio u sobu. I dalje je beživotno ležala.

Sjeo sam na stolicu odmah do njenog kreveta. Na licu je imala par modrica koje su nastale zbog mog udaranja. Izgledala je tako smireno. Izgledala je predivno zapravo, još ljepša bi bila da nije mene.. Vjerojatno nebi ni bila ovdje. 

Uzeo sam ju za ruku. Tķo zna? Možda će mi ipak oprostiti poslije svega. Malo sam se približio. Osjetio sam stisak. Budi se. Počela se micati pomalo.

"Anna?" Rekao sam tiho. "Čuješ li me?" Polako je otvorila oči, ali počela je treptati zbog svjetlosti. Kada je vidjela da joj držim ruku, čudno me je pogledala.

"Sigurno nisam u raju, jer vrag sjedi pored mene.." Rekla je promuklo. Nisam si mogao pomoći. Osmjehnuo sam se.

"Anna... Žao mi je. Otišao sam pre daleko.. Nadam se da ćeš mi oprostiti i da možemo biti prijatelji.." Jedva sam nekako promucao. Nisam se nadao da će mi oprostiti, ono prije možda, ali nakon ovoga.. Nema šanse. 

"Ne.. Ne znam.." Pogledao sam prema dolje.

"Reći ću sve tvojima. Briga me za posljedice, samo želim da znaš da mi je stvarno žao.." Pustio sam joj ruku. Polako sam krenuo prema vratima, ali zaustavila me je.

"Ash! Čekaj!" Okrenuo sam se prema njoj. "Vrati se ovamo i sjedi." Poslušao sam ju. "Ne želim da kažeš mojim roditeljima za ovo."

"Ali-.." Prekinula me je.

"Ash, ne. Možemo biti prijatelji i družiti se, ali nećeš upropastiti svoj život zbog mene." U samo nekoliko trenutaka, moje su oči bile pune suza. Ona je tako brižna nakon svega. Ne mogu vjerovati koji sam ja kreten bio prema ovako dobroj curi. 

"Umm.. Moram reći tvojima da si budna.." Promrmljao sam tražići mobitel po džepovima. 

"Daj mi mobitel. Ja ću im reći." S osmjehom sam joj pružio svoj mobitel, čim sam ga pronašao jer u ovoj zbrci nisam ni sam znao gdje sam ga ostavio.

Plakala je preko telefona čim je čula majčin glas. Napokon sam na njoj vidio suze radosnice, a ne one koje su izazvane mojim glupostima..

Anna's P.O.V.

Uzela sam Ashov mobitel i utipkala sam mamin broj. "Ash? Što je bilo?"

"Mama, ja sam. Budna sam." Suza mi je skliznula niz obraz. Grickala sam usnicu dok sam gledala u Asha.

"Anna?! Dolazim za 5 minuta." Prekinula je. Nismo puno ni pričale, ali opet sam se rasplakala.

Vratila sam mu mobitel i zahvalila sam mu. "Nazvao bih Flo i Savy, ali nemam brojeve.."

"Neka uživaju u odmorima. Bolje da ne znaju za ovo. Ja ću biti dobro." Namignuo mi je i osmjehnuo se. Osjećala sam se kao da gledam u drugačiju osobu. On poslije ovoga sada nije isti. Zar bi taj netko tko mi je ovako nešto napravio sjedio pored mene čekajući da budem bolje? Naravno da ne.. 

"Treba li ti jedan prijateljski zagrljaj?" Upitao je dok sam brisala suze. Klimnula sam glavom. Zagrlili smo se. "Znači, ovo je naš prvi zagrljaj..." Rekao je zasmijavajući se. 

"Nadam se da nije zadnji." Rekla sam tiho, s osmijehom. 

"Postoji još jedna stvar. Žao mi je što sam bio totalni idiot. Mislio sam ako budem kreten prema tebi i drugima, da će me ljudi više voljeti i da ću se bolje osjećati ako i ja tebe povrijedim kao što si i ti mene davno. Trebao sam ti biti na raspolaganju kada si najviše trebala nekoga. Trebao sam biti kao Derek.." Otvorio se. Ovo je baš ono što sam trebala čuti u ovome trenutku.

"Ash ja..." Napravila sam kratku pauzu. "Ne znam što da kažem.." Uzeo mi je ruku. "Mislim da se i ja trebam ispričati zbog-"

Naš 'trenutak zbližavanja' je prekinuo zvuk nakašljavanja medicinske sestre. Brzo sam mu pustila ruku. "Mogao si nam reći da je budna. Ipak je spavala 3 dana..." Tri dana??? Uhhh..

"Ispričavam se, gospođice." Zakolutala je očima i izašla je. Nekoliko sekundi kasnije u sobu su uletjeli moji roditelji, koji su me naravno izgrlili i izljubili.

Ubrzo je u sobu ušao i doktor. "Dobar dan gđice. Taylor. Kako se osjećate?"

"Odlično.. Kada mogu kući?" Bez oklijevanja sam upitala. To je sve što želim.. Ići kući.

"Odmah danas. Samo trebate popuniti neke papire i slobodni ste." Bila sam vesela. Ovako vesela nisam bila od moje i Derekove godišnjice..

. . .

"Jesmo li ponijeli sve?" Zabrinuto sam pitala dok smo se polako približavali mojoj ulici.

"Ne brini. Sve sam ponijela." Klimnula sam glavom.

Sjedila sam na stražnjem sjedalu zajedno s Ashtonom. Ugledala sam crvenkastu mrlju. "Što je ovo?" Upitala sam. Odgovorio mi je sa onim čudnim pogledom. Izgleda da sam zaboravila na ono prije 3 dana..

Šutjela sam sve dok nismo stali ispred kuće. Mama i tata su nosili moje stvari, a Ash mi je pomogao ući unutra.

Posjeo me ja na kauč. "Treba li ti išta?" Klimnula sam glavom.

"Topla čokolada i banane." Vidi se da mu je žao zbog svega i da se želi iskupiti, pa nek' se malo namuči.

Ubrzo sam na pladnju dobila nekoliko banana i toplu čokoladu. Zanima me ima li više ispod te njegove 'maske' opasnog dečka koji ismijava ljude po školi. Sigurna sam da ima nešto više ispod tog omota.

Sjeo je pored mene i uključili smo film. Bila je neka romantična komedija. Brzo mi je dosadila.

Odlučila sam otići u sobu. Ash me je pratio. Išao je odmah iza mene. Penjala sam se stepenicama i zavrtilo mi se u glavi.

"Hej, pazi!" Počela sam padati, ali uhvatio me je na sreću. "Izgleda da još ne možeš hodati.." Uzeo me je i odnio me u sobu. Spustio me je, lagano, na krevet.

"Molim te, dodaj mi mobiel i laptop.." Odmah je s mog radnog stola uzeo laptop.

"Gdje ti je mobitel?" Pokazala sam prema svojoj plavoj torbi. Mislim da sam ga tu stavila prije.. Mhmm. Pružio mi je laptop i mobitel, a onda je sjeo pored mene na krevet i uzeo me za ruku baš kao i u bolnici..