Jimin POV:
Vraćao sam se sa posla, bio je sasvim običan dan....
Odvratno sunce je pržilo, duvao je blag povetarac....septembar....
Šetao sam ulicama dok mi je glava bila u oblacima....
Bio sam premoren i samo sam čekao da stignem kući....
Danas sam se umorio psihički i jedva čekam da jedem i spavam....
Stigao sam kući, otključao....Kook nije još kući....
Nudle, tv i dobar film u mraku....može....
Tako sam ja kulirao i ušao je on....
"E Chim Chim", pogledao sam ga i nasmejao se....
"Imam malo iznenađenje"
"Mm, a kakvo?"
"Pa ne ni bilo iznenađenje ako bih ti rekao, samo kreni sa mnom okej?"
"Huh? Kada?"
"Pa sada"
"Ali jedem"
"Možeš jesti i posle, ajde, molim te", došao je do mene i vukao me za ruke da ustanem
"Mm, šta ti je?"
"A molim teeee"
"Oke, evo evo", ustao sam, obuli smo se i gotovo odmah izleteli....
Ušli u velikog crnog audi džipa i krenuli negde, ne znam gde
Gledao sam kroz prozor, u more i plažu....
Pa onda u Kook-a koji je vozio
"Pitam li se šta si naumio"
"Haha, svideće ti se, siguran sam u to...."
U glavnom plačem od sreće na njegova iznenađenja....o svašta, nije mi do plakanja....
Tako je skretao u razne ulice, a ja sam bio zbunjen
"Ove ulice postoje?"
"Hahahaha, da"
U čudu sam gledao nove zgrade, ambijente meni nepoznate....nisam nikada bio u ovom delu grada, a i kako bih....ogroman je, ne mogu ga celog obići....
Uskoro se JungKook parkirao
"Stigli smo"
Izašli smo iz kola, podigao sam obrvu
"Ja ne vidim ništa"
"A ne ne, ne sudi knjizi po koricama, bitno je ono što piše u njoj....ili ono unutar zgrade", pokazao mi je i prstom na koju....
Nesigurno sam ušao sa njim i raširio oči....
Pisalo je sirotište....
Tada mi je srce zaigralo....
Pogledao sam u JungKook-a, a zatim sam odmah i video decu, vaspitače....
Daj ne zezaj me....
JungKook me je uhvatio za ruku i ušli smo....
Vaspitačice su se nasmejale, a mi smo se poklonili
"Dobar dan", javili smo se
"Dobar dan!", rekla su deca gromoglasno....
Prišao je JungKook vaspitačicama, rukovao se sa njima, a ja sam odmah pogledao u decu....
Bilo ih je bar 20, svi su se igrali sa starim igračkama, neke su bile skoro skroz uništene, lutkama otkinute ruke, bebama fale oči, plišani medvedići su zašivani....
ESTÁS LEYENDO
[JM] Be my vampire [JK] ✔️
VampirosŽivot je surov, gorak, bolan.... Život je nepredvidljiv.... Život je.... Sačinjen od dva oštra bela zuba.... Krvi i mesa.... Ali, najviše se od svega bojim.... Tih očiju, koje su me tad pogledale, i dalje me gledaju.....