4. DEO: tvoj osmeh....

343 24 2
                                    

Dani prolaze pored mene olako, ne primecujem ih....



Sve je monotono, dosadno....uvek isti miris parfema skolom, uvek iste teme, monotone lekcije na casovima i monotone ocene od 1 do 5....

Niko i nista se ne menja.....


Prolazim hodnicima, susretajuci se sa raznim tinejdzerima, poznatim i nepoznatim licima.....

Svacije oci me pogledaju, okrenu se za mnom, a iz svacijih usta izadje neka istina ili ne istina o meni...







Ljudi su tako jadni...





Zato se ja ne druzim sa ljudima..





Vise volim njihove misli napisane na liatu papira, bila to poezija ili proza....

Lirika epika ili drama...







Cesto se tamo bolje dokazu, kao pravi ljudi....

Pod maskom svako moze ispasti lep, dobar, pa mozda je ta maska bas knjiga dosadnih korica i naziva, ali puno toga ima u sebi...

Ljudi ponekad ne shvataju da ako zelis da budes dobar covek, moras lepo i da mislis i donisis prave odluke, a ne pogresne predrasude......








Tesko je biti covek u svakom smislu...















Lagano sam prolazio hodnikom i dosao do poslednjih vrata...


Prostorija gde su sve reci mudrosti, znanja i lepote u 100 hiljada knjiga...





Skolska biblioteka..



Moje omiljeno mesto...






Usao sam tiho, bezcujno, svi su lagano pogledali ko je, kao i bibliotekar...

Zatim su svi spustili glave i nastavili da sire svoje misli, znanje i um najlepsim knjigama....



Izdahnuo sam i provukao se kroz redove knjiga, silne police da bih nasao ono sto trazim....

















Visoki ljudi su uvek imali prednosti ovde, na ovakvim mestima....


Ja sam uvek bio nizak i bio mi je problem da procitam koja je koja polica...



Srecom pa sam ovog puta uspeo i nasao sam knjigu....







Podigao sam se na prste i pokusao da je dohvatim, ali mi ne ide.....







Mucio sam se tako 3/4 minuta sve dok...



Neko nije dosao pored mene i izvukao zeljenu knjigu....



Pogledao sam ko je......
























Bio je toplo nasmejan, decko smedje kose, zlatnih pramenova i velikih ociju....













"Opet se srecemo", rekao je....



Gledao sam u njegove oci kako se cakle i taj osmeh...



Kada ga god vidim u viziji, uvek ga vidim nasmejanog....


Nikad namrsten, tuzan ili tome slicno....




"I ti citas na Engleskom knjige?...volim ovog pisca, uvek me dotaknu njegove poruke i reci, recenice su mu zanimljive ii....zagonetne..", pogledao me je sa smeskom na licu..

[JM]  Be my vampire  [JK]  ✔️Hikayelerin yaşadığı yer. Şimdi keşfedin