[JM] Be my vampire [JK] ✔️

7. DEO: ti i ja....

*mnogo dana je proslo...par meseci...

Mesec dodje, divim mu se neko vreme, a onda zadje i zameni ga grozno sunce....opekotina je sve vise i vise, poducnjaci su mi sve veci i nemam snage iz dana u dan...

Ne mogu da spavam nocima zbog mladjeg brata.....ali nekako uspevam da pronadjem svezu krv..

Trenutno sedim na podu skolskog hodnika kako se ne bih nasao u kontaktu sa suncem i mislim o svemu...

Sta se sve izdesavalo, kog sam ubio i koliko sam suza prolio...

Zasto se baš meni ovo desava..

Zasto ne mogu da imam normalan zivot, roditelje pored sebe i zdravog brata?..

Da.....

Zacrveneli su se moji uvek ledeni obrazi i zasijale mat oci od pomisli na njega....

JungKook...

Uvukao mi se pod kozu.....

Stalno je u mojoj glavi i ne napusta je...

Njegov osmeh je savrsen...

Njegove oci se uvek cakle i uvek me gledaju na nezan nacin...

Hm..pitam se da li moze nesto vise od toga...

Posto je on meni najbitniji na ovom svetu..

Jedina osoba prema kojoj sam osetio ljubav posle nekoliko godina..

Da.....zaljubio sam se, priznajem...

Ali se bojim da ga ne povredim..ne ubijem....

Zato mi je lepo dok mastam o njemu, dok ga sanjam i dolazi mi u san sa svojim srcem...

Topao zagrljaj koji mi je pruzio one zvezdane veceri mi je i dalje u glavi...

Ta jeza koja me je prosla telom....svaki put me prodje na pomisao kada je stavio svoje tople sake na moja ledena ledja....

Njegov miris mi je uvek u nos drvama...uvek ga osetim na sebi i pored mene..

U bilo kom slucaju..kao na primer..

Sada?..

Osetio sam taj miris muskog parfema u ovoj sekundi i podigao glavu...

Video ga kako mi prilazi sa crvenilom na obrazima i osmehom....

Srce mi je jace zalupalo i moje oci dobile onaj zaljubljeni sjaj....

A JungKook....

Mislim da je....isti zaljubljeni sjaj kao i moj...

Je ja sanjam?...on..ja.....

Prisao mi je i stajao do mene, gledao me sa visine..

Ruke su mi se znojale i drhtavica me je drmala...

Sta mi je? Zar to ovako izgleda i utice na mene..ta ljubav...

A i nismo dugo pricali, cak ga nisam ni vidjao na hodniku...

Izgledao je po malo i tuzno....ahh, taj njegov pogled...ne razumem, zasto ne mogu da protumacim?..

Ustao sam i stajali smo jedan naspram drugog...

Srce mi se u isto vreme slamalo, a u isto vreme kucalo sve jace zbog njega....

Lutale su moje oci po njegovom savrsenom, neponovljivom licu koje se sija od lepote...