Nemaš dovoljno goriva
kaže mi ona
dok sedimo na terasi i pušimo i gledamo
u zvezdano nebo
Zato nemožeš ništa da uradiš i stvoriš
ni novac
ni roman
ništa ti to ne vredi
nemaš goriva
suština je u gorivu
Dok se dim kovitla
u hladnu zvezdanu noć
shvatam da je u pravu
Dok si mlad izgledaš poput
do vrha natankanog poršea
koji jurca po gradu uz škripu guma
i muziku odvrnutu do daske
Voziš i ne misliš o onome što te
neizbežno čeka
Goriva ima dovoljno i misliš
da će ga biti večno
Ali čitav zajeb je u tome
da ništa ne traje večno
Rok zvezde se pretvaraju u političare
Bunt se utapa u konformizam
Divlji seks koji je trajao
po čitavu noć
u stidljivo merkanje komšinice u prolazu
Život je stisnut
između dva računa za struju
sledećeg obroka u nizu
koji jedeš bezvoljno
bez snova
bez goriva
Revolucija je sada samo naslov
koji ovlaš dotakneš
pre nego što pređeš na svoju omiljenu seriju
o dizanju revolucije
Godine su izlizane
kao gume na tvom poršeu
sada starom nekoliko decenija
Gorivo je potrošeno
i on je prazan
i prašnjav
i parkiran u garaži sećanja
Muzika i pesma
su umrli u tebi
pre nego što je tvoje telo
napustilo ovaj svet
I jedino što te može spasiti
možda
je da napišeš pesmu o tome
i utrošiš još koju kap tog
dragocenog goriva
koje ti je
ostalo
