noć je
i teturam se kroz park
I nisam baš siguran
kuda sam pošao
o, da
na česmu da se napijem vode
užasno sam žedan
leto je vrelo i
asfalt se topi pod nogama
poput sladoleda
a moje grlo gori
isprženo duvanom
i jeftinom žestinom
i eto je, česma
i eto neke trojice bilmeza
kako šutiraju neko jadno pseto
poput fudbalske lopte
iz čiste zabave
lelujam se poput mušice na oluji
ali bes kipi iz mene
i urlam
OSTAVITE TOG SIROTOG PSA INAČE, KUNEM VAM SE
JEDAN OD VAS ĆE OSTATI BEZ OKA ILI MUDA
najkrupniji od njih istupa i kezeći se kaže
-Šta si ti, majmune, neki pseći vitez, a?
Vadim iz unutrašnjeg džepa jakne
flašu sa jeftinim vinjakom
ispijam teatralno preostali alkohol sa dna
i razbijam flašu o betonsku česmu
srča pršti kroz noć
gledamo se ja i on
i njegova dva pajtaša
i onda kez nestaje sa njegovog lica
-Vidimo se sledeći put, majmune, ali onda nećeš biti iste sreće
zatim se povlače i nestaju u mraku medju šibljem
slab sam
i strahovito umoran
i moram da sednem
pa sedam ispod jednog debelog hrasta
prilazi mi kuče
šepa na jednu nogu
mazim ga po glavi
iz šake mi curi mlaz krvi
sićušne posekotine od stakla
i kuca ih liže svojim majušnim
zahvalnim jezikom
čučimo tako ispod hrasta
u vreloj letnjoj noći posutoj zvezdama
dva uboga stvorenja
bez igde ikoga
