SJAJ LAŽI

18 4 11
                                    

Ne, ne krijem se iza maske
u ova četiri zida
ispunjena svetlom zadnjeg
daha sunca što prepušta
ovo telo tami i odnosi
ovo malo duše sa sobom.
Hladna postelja i jastuk
išaran tragovima people noći
nečujno glasom mi šapuću,
dozivaju, nadglasavaju
krik u meni koji se ori
unutar ove sjajne laži
mlade žene što jaka je,
a gubi u igri sa tobom,
tvojim tuđimom i pripadanja
njoj, no zabranjujem sebi
da me voliš kao smrt
moj crni bisere.

OD PRVE DO ZADNJEWo Geschichten leben. Entdecke jetzt