Kad kazaljke se sklope
neka igra (ot)počne
u tihoj noži moj živote
dok se tela u jedno (s)tope
i s radija se čuju magične note
kazaljke vreme ne broje
magija prožima telo moje
u mislima su nove boje
što teraju sivilo tvoje
i tmurne isli što se roje
Kad kazaljke se sklope
hožu tebe a ne (skupe) piklone
Oko struka snažne ruke
da zagrljajem odganjaju muke
Pesma nastala pomalo mučnim putem u smislu natezanja rime i dosta šmrljanja po svesci. Neće nešto na silu i da ima tu istu draž kao ono što se sklopi samo od sebe.. Valjda je tako i u životu.
BINABASA MO ANG
OD PRVE DO ZADNJE
PoetryZbrika pesama od moje prve pa do zadnje pesme. Ni sama ne znam na kakve sve ću uspomene naleteti prekucavajući ova dela. Voli vas vaša Mala Piroćanka <3