Zbirka kratkih ,malo dužih priča i još po nečeg

ubica koji to nije želeo

Ovaj part he povezan s partom ,,Plastika" i za njega takođe važi da ukoliko ste previše osetljivi možda teba da ga preskočite.

Njegov život bio je sasvim normalan...naglasak na bio, čudno je kako jedna greška može promeniti sve.

Juče je bio dan kad je učinio svoju najveću grešku. Cele noći nije spavao, bilo ga je strah šta će ona uraditi kad ga vidi u školi.

Jel ga tužila svojim roditeljima?
Da li je zadobila ozbiljniju povredu tad?
Da li će ga njeni roditelji tužiti sudu?

Takva pitanja su mu se motala po glavi, nije mogao ni da nasluti šta će se desiti.

Otišao je u školu, spreman da se suoči sa svim što ga je moglo očekivati, osim sa onim što ga je zaista dočekalo.

Devojčica nije došla u školu.

Prvo je pomislio da samo kasni, da će doći za par minuta, ali što je vreme više prolazilo više se plašio. Na par trenutaka pomislio je da je možda završila u bolnici, a onda bi u svojoj glavi sam sebe osuđivao zbog toga.
"Zašto bi bila u bolnici nisam je tako jako gurno." Uveravao se u to, sve do kraja prvog časa, tad je već postao malo sumnjičav.

Kad je došlo vreme za veliki odmor, odlučio je da se raspita gde je ona. Znao je da njena najbolja prijateljica nikad ne izlazi napolje tokom odmora. Te je baš to bio savršen trenutak da se raspita, bez da njegovi prijatelji pomisle da se zaljubio u nju.

Prišao je devojci svetlog tena, kratke, ravne crne kose i tamnih braon očiju. Nosila je belu majicu, dugih rukava, svetle plave farmerke, na nogama su joj bile crne čarape i svetle roze patike. Mnogu su joj se iza leđa smejali zbog toga, govorili su da nema ukusa za modu i da verovatno oblači prvo što joj ujutru padne pod ruku. Znala je da tako pričaju o njoj, no nikad joj nije bilo bitno, zvali su je ili štreberom ili čudakom, ali ni za to nije marila. U tom trenu sedela je u zadnjoj klupi, daleko od prozora, glava joj je bila naslonjena na desnu ruku, usput levom rukom držeći olovku i crtajući u jednu malu crnu svesčicu.

Čim joj se približio pritvorila je svesku stavljajući olovku na stranu po kojoj je do tog trena crtala.

Nije morala ni da ga pogleda da bi osetio nekakvu negativnu energiju oko nje.

Udahnuo je :,, Zdravo! Šta radiš?" , pitao ju je nervozno.

,,Šta te briga?" ,Odgovorila mu je ni ne pogledavši ga.

,,Samo pitam" ,rekao je pokušavajući da razbije led.

Na njegov odgovor uzdahnula je:,, Šta hoćeš?" Rekla je, dok je nervozno prevrtala gumicu u ruci trudivši se da se njne tople, braon oči ni na tren ne sretnu sa njegovim hladnim, plavim očima.

,,Znaš li zašto Neva danas nije došla u školu?" Rekao je polako gutajući svoj ponos.

Spustila je gumicu u koju je gledala na stočić i konačno ga pogledala osuđujuće. Nije očekivala da se raspituje za njenu prijateljicu. Mislila je da je došao da je ismeva ili da je želeo opet da joj ukrade svesku. ,,Šta te briga?" Odgovorila je hladnim tonom.

Ugrizao se za usnu. Užasno ga je nervirala, ona je bila jedna od onih osoba koje nikada nisu reagovala na njega. Probao je sve da bi ga takve osobe primetile.

Ubacivao joj je papire u ranac i kapu na jakni. Gađao ju je papirima, gađao ju je kredom, gađao ju je sveskom, gađao ju je kredama, gađao ju je sunđerom. Ukrao joj je torbu. Jednom je prosuo kečap na njenu glavu, a jednom je čak probao da uzme svesčicu u kojoj je i danas crtala, ali to se nije završilo dobro po njega. Sve to je probao i ni jednom nije reagovala, ni jednom ga nije pogledala ili mu rekla bilo šta zbog toga. Uglavnom bi samo očista nered koji je napravio ili bi ga samo ignorisala dok mu ne dosadi.