Kod:7 ( ZAVRSENA)

13 DEO

Stvarno sam postala pateticna. No nemam zelju da me sad neko spase. Malo mi je zao sto nisam uspela da bolje upoznam onog zanimljivog lika Kay-a. Zasto li sad mislim na njega. Idem svom 3.

"Verujem u vas da cete srediti ovu misiju"- kazem i zatvorim oci

Dolazim vam

"Budi se"- cujem neciji glas ali ne mogu da raspoznam ko je u pitanju. Da li sam na drguoj strani? Verovatno sam vec mrtva

Otovrim oci ali vidim isti grad u kojem sam ih vatvorila

"Ludo dete"- kaze isti glas. Ispred sebe vidim coveka kojeg sam videla na misiji u skoli Sora.

"Dosao si po svoj kamen"- kazem

"Ti stvarno jedi ludo dete"- kaze i nasmej se nekako cudno, kao da mu je zao a opet je i srecan jer jos nisam mrtva

"Mozes da ga uzmes svakako sam vec mrtva. Verovatno me taj kazem i drzi u zivotu"- kazem bez ikakve emocije

"Nisi jos mrtva"

"Bicu uskoro"- kazem

Pogledam u nego. I dalje je puno zvezda sa mesecom. Izgleda da su mi oci bile zatvorene samo sekunde

"Nije ti jos vreme da umres. Ne mogu da naredim demonima da te izbegavaju ali molim te nemoj da srljas njih. Trebala bi da zivis. Jos nije tvoje vreme smrti"

"Ne zelim opet da se izvucem ovog puta zelim da umrem i odem svima koji me cekaju"- kazem i zatvorim oci ali ih opet otvorim kad primetim da mi je prisao jos blize. U ruci drzi zuti kamen slican plavom

"Ovo ti je jos jedan poklon od mene. Demoni koje su te skoro ubili su zapravo visoko rangirani. Iako su mali veoma su jaki. Nemoj da ih opet shvatis zdravo za gotovo"

"Zasto mi dajes jos jedan kamen?"

"Ovo nisu kameni. Ovo su kristali. Zasto ti ih daljem? Rekao sam ti da mi ih pricuvas na neko vreme. Nemoj da zaboravis ovo"- krene ali ga prekinem

"Ne brini se nisam te videla"

"Ne to hteo sam da ti kazem da ne bi trebala da se nadas smrti vec zivotu. Imam jedno pitanje za tebe"

"Slobodno"- kazem gledajuci ga u oci. Zasto mi te oci izgledaju poznato i tako sigurno

"Zasto me krijes i zasto mi verujes? Znas da sam ja tvoj neprijatelj zar ne?"- pita sa osmehom. Zasto ni i njegov osmeh odaje sigurnost i tplou?

"Ne znam. Zar nisam i ja tebi neprijatelj? Isti smo an kraju"-kazem ja sada sa osmehom ni sama ne znaju zasto se smejem

"Mozda i jesmo isti. Ti si jedno stvarno cudno dete"- kaze i prisloni mi kristal, kako ih on zove, kao i prvi na pregeo srca i on krene da svetli kao i plavi unutar mene pa i on nestane unutar mene. A odna doda- "Provela si ovde ceo dan. Vrati se prijateljima poceli su da brinu za tebe"- kaze i krene usnama ka mom celu ali odustane i skoli se sa mene. Pogleda me jos jednom- "Demoni ce se sklanjati sa tvog puta dok se ne vratis svojim prijateljima. Ali kad opet krenes na njih ja cu biti daleko i necu moci da im branim da ti pridju pazi na sebe. A da, sada je 2 iza ponoci"- kaze i nestane ali znam da je negde blizu. Sigurno na nekoj zgradi. No ne gledam okolo, dovoljno mi je sto zanm da je negde pored ne moram da znam gde tacno. Ovo je cudno, ovo je prvi put da mi nije rpoblem u blizini osobe kojoj ne znam cak ni ime.

Kao i to je rekao demoni su se sklanjali od mene i nijedan mi nije cak ni gledao. Ne znam cak ni gledu su ostali. Trebala bih da ih sretnem ako idem pravo

Proslo je vec 10 minuta kako isprem pravo i demoni se sklanjaju od mene ali ne vidim nikoga

'Samo nastavi pravo a onda skreni desno u prvoj ulici i opet lepo na sledecoj prvoj. Posle toga nasrtavi jos 5 minuta pravo i trebala bi da vidis nekoliko zgrada sa ugpaljenim svetlima gde su svi tvoji prijatelji' - cujem njegov gas i poslusam ga bez razmisljanja. Kao i sto je rekao posle dva skretanja i jos 5 minuta hodanja videla sam zgrade sa upaljenim svtlima. Bas kao i po planu