Kod:7 ( ZAVRSENA)

18 DEO

"Kay"- izgovroim njegovo ime ali jedva

"Tu sam. Nemoj da pricas. Bice sve u redu doktori stizu"- kaze mi polako a onda se okrene i vike -"Gde su vise?"

Iskasljam jos malo krvi.

"Ko si ti?"- cujem Kay-ev glas i otvorim oci

"Skloni se"- kaze covek u crnoj rolci, farmarkama i crnim kaputom

Kay stane ispred njega ali samo jednim pokretom ruke ga skloni dovoljno jako da udari u ljude koji su se okupili oko nas

"Hej. Gledaj me"- podigne mi glavu

"Rekla sam ti. Nije mi ostalo jos ni nedelju dana"

"Rekao sam ti ovde sam nemoj da se brins. Sve je gotovo sacekaj samo jos nekoliko trenutaka"

"Ne mogu vise"- nastavim da kasljem krv

Sedne na zemlju i povuce mene pa me navali na sebe.

"Sada sam ja ovde. Ne brini se sve je dobro"- povuce me uz sebe i poljubi me u glavu

Moje lice je na njegovim grudima dok sedim u njegovom krilu okrenuta na stranu.

Iako mi Kay-eva toplota prija. Toplota i miris ovog coveka su sasvim drugi level.

"Gde si vise"- vikne iznerivarno i obgrli me jace

"Uzmi ih dok jos imas vremena"- kazem jedva

"Ne pricaj. Bice sve u redu. Ja sam ovde. Samo jos nekoliko trenutaka"- stegne me jos jace, ali mi ne smeta vec mi previse odgovara

Ne bi mi smetalo ni da umrem u ovako toplom i prijatnom zagrljaju. Da sam ranije upoznala ovog coveka mozda bi neke stvar bile drugacije

Oh, sada mi ni misli nisu u granicama normalne vec mnogo nize kada mislim o svemu ovome

"Ko si ti. Skloni se od nje"- vike Jack

Ali ga covek koji me drzi samo prostreli pogledom i on se povuce. Ali to nije uticalo na Kaya i krenuo je

"Skloni se"- zarezi coevek koji me drzi i stegne me jos jace, kao da pokusava da me sakrije od Kaya i svih okolo

"Skloni se ti. Sta radis sa njom?"

Opet kasljam. I dalje me sve boli i znam da mi srce ne radi pravilno

"Drzi se"- reci koje cujem po ne znam koji put ali reci ovog coveka me teraju i da to uradim, da se nadam da je ovo samo san i da cu da se probudim u krevetu sa bar jos nekoliko dana

"Demon"- neko vikne i svi okrenu glavu na tu stranu

Mi smo okrenuti ka vratima skole iz cijem pravca dolazi demon

"Napokon"- kaze covek koji me drzi - "Svi se sklonite"- vikne svima -"Pustite ga da prodje"

Neki su protiv njegovih reci krenuli na demona ali ih je demon izbegao i dosao do coveka pored mene

"Daj mi to"- ubaci ruku u demona izvadivsi crven dragulj

Demon krene da isparava a covek pogleda u mene i prisloni dragulj na predeo mog srca pa sva tri zasvetle

"Dobro si. Sada je sve u redu"- kaze sa osehom dok su mu oci pune suza.

Otvorim oci u uvucem veliku kolicinu vazduha pa krenem da kasljam ali ne krv. Nakon nekoliko sekundi mogla sam opet normalno da disem. I odmah sam se nasla u zagrljaju coveka koji mi je upravo spasio zivot. Samo sto ovog puta nije on bio jedini koji grli mene vec sam i ja stezala nejga svom snagom

"Rekao sam ti da ces biti dobro"- krene da mi gladi kosu

"Hvala ti"

"Drago mi je da si dobro"