Kod:7 ( ZAVRSENA)

38 DEO

Otvorim oci i pogledam oko sebe

Sta je ovo? Gde sam? Ko sam ja?

Okrenem se na stranu i shvatim da lezim okruzena cvecem sa svih strana. Pa cak i ja sama lezim na velikoj kolicini njih

Podignem se polako i nasatvim da razgledam oko sebe. Nalazim se na cistini koja je okruzena sumom, pored protice i potok dok je cela cistina prekrivena velikom kolicinom raznolikog cveca

Kakvo je ovo mesto?

"Oh imamo posetionca"- vikne neko i ispred mene se stvori neko malecko stovrenje sa krilima i repom

"Gde sam ja?"- pitam i stvorenje ispred mene se nasmeje

Svetli plavom bojom

"Oh draga ovo je svet za koji ljudi ne znaju. Ti se nalazis u Elentropiji"- odgovri i pokaze rukom nekome da dodje

Ubrzo stvorenje ispred mene nije bilo jedino, bilo oh je prvise u svim mogucim bojama.

"Ko sam ja?"- pitam i oni krenu da se smeju

"Oh ne seca se ko je"- kaze neko nastavljajuci da se smeje

"To mi ne znamo. Mi smo ovde samo da provedemo neko vreme sa tobom"- kaze drugo stvorenjce

"Oh vi opet napadate posetioce"- kaze neki glas beznadezno i tada se svi razdvoje a isped mene se pojavi prelepa zena

"Dobro nam dosla. Kao sto su ti rekli ovo je Elentropija. Ljudi dolaze ovde kada nemaju gde drugo. Sta se tebi desilo?"- pita me zena

Zelim da je opisem ali ne mogu. Njena lepote je previse za mene da opisem

"Ne znam. Ne secam se nicega"

"Onda previse tuznih stvari u kratkom vremenu"- nastavi zena

"Koliko losih?"- pitam a ona se najsmeje

"Puno. Jos malo je vreme da se vratis nazad"- nastavi sa prijatnim osmehom

"Zasto bih se vracala ako se desilo toliko losih stvari?"- pitam zbunjeno

"Jer ti jos nije vreme da umres"

"Ali zar nije lakse umreti nego vratiti se svim losim stvarima?" - pitam sa nekom nadom

"To nikad ne znas. Sta ako postoji neko ko te mozda ceka sa zeljom da se probudis? Znas vreme ne tece isto ovde i tamo odakle dolazis"- nastavi prelepa zena okrecuci se i dolazeci do reke pokazujuci i meni da joj se pridruzim

"Vidis ovdsnjih 5 minuta su tamosnjih godinu dana. A ti si ovde vec 12. Proslo je dve godine kako spavas"- kaze pokazujuci na reku

Pogledam gde gleda i ona, vidim sebe kako lezim u nekom krevetu u prostoriji sa dosta svetlosti. Ali sama

"Vidis sama sam. Zasto bih se vracala? Mogu li zauvek da ostanem ovde?"

"To sto ne vidis nikoga je razlog u vremenu. Vreme previse brzo prolazi da bi ti videla da li neko dolazi ili ne. Jedino vidis sebe jer se ti ne pokreces"- odgovori mi zena

"Ponekad ne vidimo nesto odmah vec nakon nekoliko trenutaka"- doda posle toga

"Bices ovde jos nekoliko minuta a onda ces se vratiti svom svetu. Nemoj i sledeci zivot da trosis uzivaj u njemu"

Kaze mi zena prevelike lepote i nestane ostavljajuci iza sebe ona mala bica i polje puno cveca sa ponekom zivotinjom u blizini

Do mene dotrci beo zec sa crvenim ocima i krene da mi se mota oko nogu. Spustim se pomazim ga. Ima stvarno mekano krzno. Prijatno je ovako. Ne zelim da odem iz ovog toplog mesta. Zelim da ostanem ovde zauvek i nikad se ne vratim tamo gde nema nikoga. Iako u dubini dobijam osecaj da ne zasluzujem ovakav kraj, zasluzujem nesto mnogo gore. Ovo je raj a ja definitivno zasluzujem pakao i mislim da to nije samo osecaj