Criminal Love

Part 1 - ''Ognjen''

''Otišla sam,mama'' govorila sam dok sam stavlja torbu na jedno rame. ''U redu draga,čuvaj se!'' rekla mi je mlateći kažiprstom kao da se pazim il' će biti svašta. Nasmešila sam se te izašla napolje. Dok sam išla do škole srela sam jedne likove,koje smatraju najjačom grupom u Zemunu. Pričali su kako se ne treba kačiti sa njima. Nisam baš verovala u to,nikada se nisam plašila nikoga,niti ću. Bogami,znali su da zadirkuju druge,da im se podsmejavaju. Ali sam takođe čula da oni imaju kao nekog ''vođu'' u grupi,ili je to neki klan? Zvali su ih čak i ''Zemunski klan''.

Poznavala sam tog vođu,zvao se Ognjen. Još dok sam bila dete,družili smo se kao mali,takođe i naši roditelji su se poznavali. Prestala sam da se družim sa njim kada smo krenuli u prvi razred osnovne škole,jer nismo išli u istu školu a nismo ni imali isto društvo. Čula sam da se promenio,da puši razne trave,da krade,skroz se dečko upropastio,a znala sam ga kao lepog i dobro dečka.

No dobro,to nije moja stvar. Niti ću da se ikad zamaram oko njega,ali priznajem,zgodan je i lepši od kako se ne družimo,sve devojke jure za njima,ali ja nisam taj tip da se motam oko njega,jednostavno zabole me.

Dok sam prolazila pored njih,svako je od njih pušio cigaretu. ''Gde ćeš?'' upitao me je veoma poznati glas. Okrenula sam se,a on je tačno bio ispred mene. Tamno-smeđe oči,smeđa kosa,visok,lep ten...Ognjen. Malo sam se zbunila i ubrzo mu odgovorila. ''Mislim da to nije tvoja stvar gde idem.'' dobacivali su mu ortaci i smejali se. ''Haha,vidi je ti molim te.'' približio mi se još više i sklonio svetao pramen sa mog lica ''nego,znaš,nešto sam hteo da te pitam'' pogledao me je ravno u oči ''Pitaj'' rekla sam nezainteresovano. ''Pošto znam da ti dobro ide matematika,da li bi mogla da mi pomogneš? Pokubiću te posle škole da ne ideš peške'' nasmejao mi se ''Ma ne znam,videću'' okrenula sam se i otišla.

Bila sam zapanjena,otkud to da on mene pita za matematiku? On je najveća buržujčina u Zemunu i ne može da plati nekog nastavnika da mu objasni matematiku? Ma daj,sprdao on to mene. Stavila sam slušalice u uši i slušala muziku,a ubrzo mi je i istigao bus. Bila je prevelika gužva,a i jako je bilo toplo. Ne znam da li su ovi iz bus čuli nešto što se zove dezodorans? Hvala Bogu pa je moja stanica uskoro. Izašla sam iz autobusa,verujte mi bilo mi je mnogo lakše. Popela sam se na stepenice koje vode do pakla,odnosno moje škole.

U dvorištu škole je bilo kao i obično,buka,cika,pljuganje i ostale gluposti. Dok sam hodala do ulaznih vrata osluškivala sam razgovore i čula sam da će biti neka tuča posle škole zemunci i ovi sa zvezdare. Au,kontam da je umešan i glupi Ognjen. No dobro,nije to moja stvar,ne zanima me on,a i neću mu pomoći matematiku jer je to verovatna bila jedna od mnogobrojnih njegovih šala. Hajde sad u pakao..

****

Začuo se prelepi zvuk zvona,konačno! Svi su izjurili napolje da gledaju fajt,a ja sam se zaputila ka svojoj voljenoj kući. Naravno morala sam da prolazim kroz dvorište gde se održavala ta tuča. Silazeći sa stepenica videla sam Ognjena,u nike trenerci i maxericama,tipičan Zemunski dečko. Pogledao je u mene i pokazao mi na sat te mahnuo rukom da dođem. Zabacila sam glavu na drugu stranu praveći se da ga nisam videla i nastavila svojim putem. Ali ne vredi,nacrtao se pravo kod mene. ''Vreme je za učenje!'' rekao je radosno,barem je tako zvučalo. ''Ne.'' rekla sam mrzovoljno. ''Zašto?'' upitao me je snuždeno. ''Imaš dovoljno para da platiš nekog nastavnika.'' odgovorila sam drsko ''Ako nećeš milom ićićeš silom.''

Otrčao je do jednog druga i pokazao mu prstom u mene. Koji kurac pokazuje na mene? Njegov drug je došao do mene i počeo da mi priča neke gluposti o Ognjenu kako je on dobar dečko,kako stvarno ne zna matematiku,i kako stvarno želi da mu ja pomognem. Al ono,nisam ga baš pažljivo slušala već sam gledala kako se ovi tuku,o Isuse jedini.... Kad je ovaj lik skontao da ga ne slušam nastavio je i on sa mnom da gleda fajt.

Ognjen stvarno nema milosti prema nikome,hladnokrvan skot. Kako mu nije žao da tuče ovog dečka bre,ako tako nastavi ubiće ga na kraju. Otišla sam tamo,zaustavila sam Ognjena koliko sam jače mogla,dok je krv od protivnika bila na njemu. ''Ognjene smiri se..'' šapnula sam mu. Drhtao je,ruke su mu bile od krvi. Ubrzo se začula njemu poznata sirena. Neko je zvao muriju,uhvatio me je za ruku i počeo da trči najbrže što je mogao. Jebote,lakše malo,nisam ja ti,nisma u kondiciji. Uveo me je u auto i jurio do njihovog šteka.

''Je l si dobro mala?' Mala? Zašto on mene zove mala,ako sam njegovo godište? Ma daj bre. ''Da,dobro sam.'' pogledala sam u retrovizor i pogledi su nam se susreli. ''Uspori,poginućemo.'' Stvarno je prebrzo jurio,a ja baš i ne želim tako mlada da poginem,tek mi je 17 godina. ''Već smo stigli.'' izašao je iz auta i zapalio cigaretu. ''Hoćeš da idemo do mene da se opereš? Mislim,svejedno mi je ali ne želim kasnije da ja budem kriv ako te tvoji kazne.'' gledao me je ravno u oči dok je ispuštao dim iz svojih rumenih usana. ''Ma jok,opušteno,sve je okej.'' naslonila sam se na njegov auto i posmatrala ga.

Dobro da nas nije uhvatila murija,inače bi me moji ubili ako bih popila krivičnu prijavu. Opasan je ovaj Ognjen,ne valja biti u njegovom društvu. Nije mi uopšte prijao kao društvo neko,previše je dosadan. Bilo je oko pola 8,a ja sam odavno morala da  idem kući. ''Aj odo,viđamo se.'' uzela sam torbu iz auta i krenula. ''Ma aj ja ću te odvesti,upadaj.'' bacio je cigaretu i ušao u kola.

Ovog puta sam sedela napred,dok sam vezivala pojas ruke su nam se dotakle. ''Izvini'' tiho sam progovorila. Nasmejao se i pustio radio. Slušao je Foxa, i one ostale lude repere,stvarno mi je muka od njih. Otišala sam radio i upitala ga. ''Ovaj,stvarno ti ne ide matematika?'' pogledala sam u njega. ''Ma ne ide mi nikako,ustvari ni jedan predmet mi ne ide,verovatno ću da padnem godinu.'' kada je završio sa rečenicom zaustavio se jer je bilo crveno,čudno da on poštuje pravila u saobraćaju. ''Pa onda,ako si već toliko loš,a sutra je subota,malo ćeš poraniti jer ti ja dolazim u 10 sati na učenje.'' upalilo se zeleno svetlo na semaforu,a i on se nasmejao,kontam da je to bilo kao znak odobrenja.

''Hvala na vožnji,vidimo se sutra.'' nasmejala sam mu se ''Duguješ mi izvinjenje,mala'' naslonio se na auto ''na onakvom ponašanju'' prekrstio je ruke kao da se ljuti. ''Nisi zaslužio.'' Okrenula sam se i ušla u kuću.

Hvala Bogu moji nisu došli sa posla tako da lako mogu da skinem ovu krvavu odeću i okupam se.

-------------------------------------------------------------------

Evo ovo je prvi deo. Nisam htela predugačak deo da vas ne zamorim i da vam ne bude dosadno. Nadam se da će te čitati do kraja ovu priču,srdačan pozdrav -M

#Vote4Vote #Share4Share #comment4comment