Criminal Love

Part 5 - Prelepa si,Anja

Otvorio mi je vrata od auta. Čudno? Njegovi patneri su stavili robu u gepek. Gipko je zaobišao kola i seo na vozačevo mesto. Eh,sad je onaj teži deo. Mizlim da sam sada normalna,i nisam pod dozom marihuane,je l?

''Ognjene,izvini što sam te poljubila. Ja ne želim nikakvu vezu sa tobom.'' zagrizla sam usnu.
''U redu je'' stavio je naočare na oči i nasmešio se.
''Pa nije u redu. Poljubio si me.'' usne su mi se zgrčile.
''Bilo pa prošlo,neće se ponoviti.''

Hah,ne verujem baš da se neće ponoviti,ali dobro. Bio je dosta sunčan dan,Ognjen je pritisnuo dugme i krov od kola se polako spuštao. Izgledao je kao kabriolet. ''Koji je ovo auto?'' pitam ''R8 spyder''

Dao je još jače po gasu,bukvalno sam se zalepila za sedište. Volim dosta brze vožnje, i jaku muziku. To me nekako oraspoloži uvek. Danas je taj dan,kada idem sa Ognjenom u Brend,jej. Izgledaću lepše nego ikad i zaželeće da me opet poljubi,ha! Jednostavno ne mogu da dočekam. ''Šta ćeš da radiš sa tolikom drogom?'' skrenula sam mu misli. ''Pa da prodam,logično.'' frknuo je. ''Imaš svoje ljude koji to rade umesto tebe ili?'' ''Da,naravno da imam.'' jasno i ozbiljno je rekao.
''Pa šta ako ih murija uhvati?''
''Pa ništa,odu u zatvor.''
''A ti?'' upitala sam zabrinuto.
''Pa ja sa tim nemam ništa,potpisali su ugovor. A taj ugovor sadrži pravila i zakon,kao i svaki drugi ugovor. Mene ne smeju da spomenu nikome.''

Bilo mi je sada malo jasnije. Ali ovo je veoma glupo,radiš za nekog,a taj neko nikada neće ispasti kriv,a on će ladnjaka završiti u zatvoru. To nije pošteno,ali moguće da ti dileri zarađuju dosta pa zato i to rade. Ne razumem se u to,niti želim da se mešam. Ja mislim o ovakvim glupostima,umesto da mislim na to šta sam uradila. Duvala sam travu! Tako sam pala na nivo budale. Nikada nisam mislila da ću tako nešto da uradim. Možda je ovo i normalno sasvim? Mislim,možda svako mora to probati jednom u životu,hteo on to ili ne. Ali nadam se da više neću ništa konzumirati od toga. Obećavam sad sebi.

''Stigli smo.'' zaustavio je auto na parkingu. Ništa nisam rekla,izašla sam iz auta. Bilo mi je nešto muka i loše. A i glava me boli,sranje! Tačnije,ja ne znam gde smo mi stigli. Ova ogromna kuća mi ne izgleda na Ognjenovu kuću. ''Halo? Hajde izađite....Da..Ispred vaše kuće sam,požurite..'' obavljao je ozbiljan razgovor,mogla sma to osetiti po njegovom glasu.

Izašli su trojica muškaraca u skupom Gucci odelu,sa rejbankama na očima. Uzeli su svu robu i odneli u kuću. Ognjen se vratio ponovo u kola,takođe i ja. ''Gde ćemo sad?'' pogledala sam ga. ''Idemo na ručak'' uzvratio mi je pogled.

Dosadna vožnja kao i uvek...Nebo,sunce,dosadni ljudi i Ognjen i ja. ''Hoćemo li stići?'' nestrpljivo sam upitala ''Gladna sam'' rukom sam kružila po stomaku. ''Još malo,strpi se. Budi dobra devojčica.'' široko se osmehnuo.

Dobra devojčica... Šta mu sad to znači? Jadna ja sa njim. Mislim da smo stigli do voljenog mesta. Zaustavio se na parkingu. Bio je to mali,skromni restoran. ''Stigli smo'' skinuo je naočare i zakačio ih za majicu. Zalupio je vratima od auta. ''Idemo li?'' uhvatio me je za ruku.

Osetila sam njegovu veliku šaku. Imala sam osećaj kao da me može držati u toj njegovoj šaci. Prilično je bila velika šaka,naspram moje,sićušne. Zašto me on drži za ruku uopšte? Hm,čudno. Ali je divan osećaj. Ušli smo u restoran. Seli smo u neko zavučeno mesto. Mali stolčić i sve drvene stolice. Izmakao mi je stolicu. ''Sedi'' rekao je. Nije skidao pogled sa mene. Šta mu je? ''Ne gledaj me tako.'' rekla sam mu. ''Nego,kako da te gledam?'' naslonio je laktove na sto i ruke stavio u ''piramidu''

''Nemoj uopšte da me gledaš'' odbrusila sam mu. ''To je nemoguće.'' nasmešio mi se. Ubzo je došla plavuša,tj konobarica,je l? ''O Ognjene,dugo te nije bilo..'' osmehnula mu se. ''Pa nije,ali evo me opet.'' pogledao je i nastavio ''Donećeš nam dve čaše svežeg soka od pomorandže,omlet i slaninicu. I meni jednu kafu.'' naručio je zapovednički. ''A vi gospođice?'' pogledala je u mene. ''Meni takođe,samo bez kafe,molim'' prijatno sam joj rekla.