Criminal Love

Part 3 - ''Bog mi je rek'o da si moja zvezda vodilja''

''Smiri se'' spustio me je kraj nekog automobila. ''Ko si ti?'' upitala sam uplašeno ''Ja sam..Ognjenov drug'' pogledao me je dok je palio cigaretu. ''A gde je on?'' naslonila sam se na haubu i prekrstila ruke ''Ne znam,doćiće uskoro,valjda'' slegnuo je ramenima.

Ognjene gde si jebote? Znači,ja sam tako najebala. Još ako neke slike izađu u novine,moji će me ubiti.. Stavila sam ruke na lice,došlo mi da vrištim. Znala sam da će se ovako nešto dogoditi,ali ne....ja moram da slušam glupog Ognjena. Neko mi je sklonio ruke sa lica ''PUSTI ME!'' viknula sam. To je bio Ognjen..Mahinalno sam ga zarlila. Odakle mi ta hrabrost,o Bože? Nisam mislila ni na šta,ni šta će se desiti,ni šta se desilo. U ovom zagrljaju mogu umreti. 

A onda je i on mene zagrlio,nežno,dok sam osećala njegov dah na mom vratu. Ježim se. Pomilovao me je po kosi. ''U redu sam,idemo kući?'' pogledao me je ravno u oči. ''Da,molim te..'' tiho sam rekla. 

Seli smo u auto,tišina je ubijala.. Bio je nešto nervozan ali i smiren. Njegovi pokreti,njegovi uzdisaji,on. Savršen. Čekaj,šta ja lupam? Ognjen je okej,ja sam okej,šta je još bitno? Ali taj zagrljaj,ne mogu da ga zaboravim,aaaaa užas. ''Ognjene,šta ti je sa okom?'' pogledala sam ga. ''Ništa,zašto?'' uopšte nisam ni primetila da mu je oko nabubrilo i plavo. ''Isuse,moraš požuriti kući..'' zagrcnula sam se ''Puknuće ti kapilar u oku i biće još gore,molim te požuri,to ću ti ja srediti.'' nasmešio mi se.

..........

Stigli smo kući,utrčala sam brzo u njegovu sobu i tražila neki zavoj,ali uzalud,ne znam gde stoje. ''Ognjene,gde su ti zavoji?'' vikala sam iz njegove sobe. ''Nem pojma,valjda su u kupatilu'' ah,pa da..gde bi drugde i bili? Glupačo. Otišla sam u kupatilo i uzela prvu pomoć. ''Hajde lezi na krevet i glavu mi stavi u krilo.'' sela sam na krevet. Uzela sam neku mast i namazala mu oko oka,dok me je jednim okom pažljivo gledao. ''Prestani da me gledaš,dekocentrišeš me.'' polako sam mu stavljala zavoj na oko.

''Imaš nežne ruke'' nasmešio se ''mogla bi me ceo dan češkati i maziti'' Slatko sam se nasmejala. ''Ućuti.'' rekla sam. Pogledala sam na sat bilo je oko pola 9. ''Idi se istuširaj'' sklonila sam mu lagano glavu sa mog krila te je on ustao sa kreveta. Au,zaboravila sam mami da pošaljem poruku.

Sent:Mama

''Mama,dobro sam. Ne brini se,i Ognjen je takođe dobro. Šta radiš? Mi smo sada došli sa utakmice. Super smo se proveli!'' 

Ma ja baš i ne znam da lažem tako dobro,a pogotovo ne mamu,koja me poznaje bolje i od tate! Vratila sam telefon u džep i otišla u ognjenovu sobu. Sredila krevet i uzela sebi par jastuka i jedno ćebe. Ušao je ognjen sa obavijenim peškirom oko struka. U seksi. ''Gde ćeš ti?'' podigao je obrvu. ''Da spavam? Sutra moram da učim.'' rekla sam i napravila sebi krevetić na podu,hah. ''Kakva si ti budala,ne budi jadna. Spavaćeš kod mene u krevetu.'' seo je na krevet. ''Sa tobom?'' upitala sam ga ''Pa možeš i sa mojom mamom. Pa naravno da ćeš sa mnom.''  

''Ne,ne želim sa tobom. Želim da spavam sama.'' slegnula sam ramenima. ''Dobro.'' rekao je kroz zube. Skinuo je peškir,okej... Ok,imao je bokserice. Obukao je neke trenerke i neki majicu koja mu je baš bilo u prezgodno telo. Tetovaže,ruke,on... ah,dobro. Uzela sam svoju pidžamu i prekrila sam se svilenim badel mantilom. Izašla na terasu i posmatrala nebo.

***

Ognjen mi je prišao dok sam gledala nebo puno zvezda. Uhvatio me je za struk i stao iza mene. ''Bog mi je rek'o da si moja zvezda vodilja'' tiho mi je rekao dok mi je polako prelazio svojim rukama preko mojih. Naježila sam se. Njegov dah,miris..A Bože! Okrenula sam se prema njemu. Njegove rumene usne su mi se sve više približavale. ''Stani Ognejne.'' zastao je i gledao me. 

***

''Aj ulazi unutra majmune mali,smrznućeš se!'' rekao je. Oh,Ognjene,moraš da pokvariš moje misli! Kretenčino. ''Evo idem.'' Ušlasam u sobu i uzela ćebe te ga pokrila. ''Oh,baš ti hvala.Dragocena si.'' sarkastično je rekao. ''Okej,možeš da legneš sa mnom u krevet,ali bez hkanja!'' rekla sam mu. Iste brzine sa zavukao u krevet,a ja sam ostala malo i gledala TV.

Sati su prolazili,a ja nisam mogla da zaspim. Previše misli mi je u glavi. Možda je on loš za mene? Samo se plašim da majka ne sazna za ovo danas,ubila bi me. Jer ona zna kako ja trebam da se ponašam,a tamo sam otišla,gde su huligani i neki dripci. Jebote,pala sam na nivo glupače. A Ognjen? Šta sa njim.. Ne znam,on mi je kao neki utripovani dečko ali ima nešto u njemu što me privlači i što me tera da i dalje budem kraj njega. Ali ne znam,možda će me uvesti u neke probleme. Stvarno ne znam šta da mislim,prepuna mi je glava.. Bolje da ipak legnem,ili da odem na svež vazduh?

Sela sam na terasu,posmatrala nebo,dok je vetar nosio moju spavačicu i kosu. Bila je gužva u gradu,u 9 sati? Pa okej. Svetla su zablistala grad,Beograd. Nebo je takođe bilo sjajno kao i moj rodni grad. Volim ovaj grad,ovo mesto,sve volim. 

''Lezi u krevet,zamolio bih te..'' stao je na vrata koja su vodila do terase na kojoj sam sedela. ''U redu,Ognjene..'' tiho sam progovorila. Skinula sam badel mantil i ostala u pidžami. Legla sam kraj njega. Nije mogao da spava,osetila sam to. Nameštao se sat vremena,ali jebiga. Nije do njega. ''Šta ti je Ognjene?'' stavila sam svoju ruku na njeogovo rame. ''Dodaj mi onu crnu kutiju,molim te.'' Kutija je bila prilično lepa,glamurozna i posebna,za njega. Otvorio ju je. Bilo je nešto belo u nekoj kesici.

Prosuo je malo prah na sto,napravio crticu od praha i povukao. Shvatam šta je to,zato nije mogao da spava..Organizam mu je tražio kokain. ''Izvini,morao sam..'' rekao je dok je uživao u tom osećaju. ''Ne mogu da verujem,Ognjene..'' gledala sam ga u čudu.. Koji kurac to on radi? Mislila sam da je lud,ali ne toliko jebote. 

Nisam mogla da dišem koliko sam bila ljuta na njega jer mi to nije rekao ranije. Okej,razumem travu,marihuana,dzoint,ali kokain? JEBOTE. Bojim se da ostanem sa njim u krevetu,a neda budem sa njim svaki dan. Ne,ja ću sada lepo da odem kući. Uzela sam svoje stvari besno. ''Gde ćeš?'' upitao me je. ''Idem kući.'' rekla sam besno. ''Ne ideš ti nigde.'' ustao je iz kreveta i uhvatio me za ruku.

''Ognejne pusti me!'' trgla sam svoju ruku iz njegove. ''Rekao sam da ne ideš nigde,je l to jasno!?'' proderao se na mene. Ovakvog ga nikada u životu nisam videla,tako besnog,faca mu je bila kao da će da me ubije. ''Ognjene,hoćeš da ti kažem zašto idem? Zato što te se plašim,ti si monstrum koji muči sve svoje ljude,ne mogu da te gledam,gadiš mi se!'' zagrlio me je snažno i počeo da plače,a onda sam i ja. Opirala sam mu se,nisam htela da me grli,ali nisam mogla,bio je jači od mene,on i njegov zagrljaj jači od MENE cele. Prepustila sam se njegovom zagrljaju,dok su mi suze lile niz lice.

''Ognjene,pusti me molim te...'' jecala sam. ''Sačekaj,samo još malo,da uživam.'' rekao je. Zagrlila sam i ja njega,i kao da mi je preneo svu njegovu bol,sve njegove probleme koje ga muče. Šta je sa njim? ''Hajde na terasu,imam svašta da ti kažem,ne mogu da ti ćutim...'' 

Klimnula sam glavom. Sela na terasu a on je počeo da mi recituje,hajde tako da kažem. 

''Negde daleko bih pobego, negde gde niko me ne zna

sto dalje od svega, sto dalje od ovog sveta 
od ovih problema, od ovih zvezda, od ovog neba 
jer vise ne znam ko je Ognjen zapravo

Sta radio sam do sada gradio neki lazni odnos
a gde je ponos, gde je ono hvala zbog kog zivim svako dana
ja sam sam u ovom gradu punom siromastva
gde samo mikrofon me nije izdo, al' ipak prastam

Ona stara ceka me, tako bit ce i neka je 
da je bila prava, sad ne bi bila bivsa ko jebe je
a ovu novu, njeno ime i prezime
u isto vreme i volim i prezirem
ona ne ferma me''

To je bio stih iz njegove omiljene pesme. Nisam znala šta da kažem,kako da mu pomognem? Ne znam ni sebi kako da pomognem..

------------------------------------------

Nastavak će u petak,jer ne mogu da stignem od glupe škole,izvinjavam se što ste tako dugo čekali. Volim vas,i hvala na lepim kometarima! -M