Criminal Love

Part 8 - Deni

Šok. Ovo je veliki šok za mene. Nisam mislila da on može da se potrudi i da napiše nešto lepo i dirljivo. Svaka čast,sve čestitke. Priznajem pogodilo me je ovo,ali baš baš... Život ide dalje,a ja moram da spavam. Odgovoriću mu.

Šalje:Anja Drancuski

Naslov:Slatki snovi

Datum: 13.jun 2015,02:30

Kasno je,moram ići da legnem. Vidimo se sutra,laku noć,slatki snovi

Tvoja Anja

--------------------------------

Oh,moram u školu i ako je nedelja. A već kasnim,sranje. ''Ana budi se! Moram u školu!'' kosa joj je bila rasčupana i nije znala šta se dešava. ''Ma kakva škola bre? Pusti me da spavam.'' stavila je pokrivač preko glave i nastavila da spava. ''Okej...?''

Veoma čudno. Znam je kao devojku koja redovno ide u školu,mada ovo nije tako obavezno. Ali želim da se pojavim da nastavnici vide da radim. Skupila sam kosu u neurednu punđu,obula krem starke,obukla crne uske pocepane farmerke,i neku majičicu koju sam upasala u farmerke. Uzela sam torbu,stavila sjaj na usne i naparfemisala se.

''Mama,otišla sam. Vidimo se kad dođem,ugodan dan ti želim!'' iskezila sam joj se i mahnula,te zatvorila vrata i zbrisala. Konačno malo svežeg vazduha.. Glava mi puca,od šampanjca,i od čega još? Ne,ne želim sebe da podsećam na to..Ja sam kreten,ne znam zašto sam to i uradila. Koliko sam glupa i naivna...Ne smem ovo sebi više dozvoliti. Moram biti pametna.

Čačkala sam po torbi i tražila neke tablete za glavu,valjda ću ih naći. Ah,tu je brufen! Hvala Bogu,u mojoj torbi možete naći i izgubljenog komšiju....Ah,da..neuredna ja.

A šta je sa Ognjenom? Šta sa njim da radim? Mislim da mi se sviđa,i ne znam šta da radim. Da pitam Anu za savet? Ah,ne. Ona bi rekla da je on suviše opasan za mene i da me može uvlačiti u razne nevolje,a meni to ne treba. Možda Ognjen nije takav,ne znam....

Ne želim da mislim na njega. Zaboraviću ga,moram. Kada pogledam oko sebe,svi su srećni. Price,ljudi,nebo...Čak i nebo mi se smeje. Divan je dan,prelep. A ja sam tako crna,mrčna bez imalo sreće u sebi. Depresivna sam. Možda je to zbog kokaina,ne znam...Ništa ne znam,još uvek sam mlada da bih nešto znala o tome.

Bolje da kupim limunadu i da se osvežim. Svratila sam do poslastičarnice. ''Jednu limunadu,molim vas'' izvila sam usne u neki šugavi osmeh,ako mogu tako da kažem, ''osmeh''. ''Tako divna dama,a tako puno tame u sebi. Pogledajte se'' aj nemoj sad i ti - pomislih u sebi. Smejem se, vidiš da sam srećna i da nema ničega mračnog u meni. Mrzim sebe,agh. ''Hvala'' pocrvenela sam,mada sam mislila da samo kada sam sa Ognjenom mogu da crvenim. ''Da li vi to crvenite?'' upitao me je fini mladiđ koji mi je pravio limunadu. ''Ne'' tiho sam rekla.

''Dođite,sedite sa mnom.'' bio je baš pažljiv. ''Oh,žurim u školu.'' Škola mi je sad baš dobrodošla,da ne poveruješ! ''Izvoli. Ovo je moj broj,pokupiću te posle škole,u redu? Inače,zovem se Danijel. Den me zovi.'' osmehnuo mi se. Imao je tako božanstven osmeh i božanstvene bele zube. Oči su mu sijale od sreće. ''Ja sam Anja,zovi me Anja'' slatko sam se nasmejala. ''Divno ime. Izvoli limunadu,vidimo se posle škole!''

Zabeležila sam njegov broj. Fin je dečko,ali mi to ne treba. Treba mi nešto što će da ubije moju depresiju. Možda mi telo traži nešto nalik kokainu. Ne,ne smem da mislim o tome. A i svakako od jedne lajne ne možeš da budeš zavisan. To je bukvalno nemoguće.