Criminal Love

Part 4 - Oh ima tako savršene usne..

''Ognjene..'' uhvatila sam ga za ruku. ''Plašim te se. Kada sam te videla šta radiš,noge su mi se odsekle. Ne znam šta da ti kažem,kako da postupim prema tebi?'' spustila sam glavu ''Mislim da je najbolje da se više ne viđamo..'' rekla sam mu. ''U redu,ako tako želiš.''

Pa dobro Ognjene! Nisam očekivala taj odgovor. Mislila sam da ćeš mi reći ''Nemoj mi to raditi. Trebaš mi'' ah,patetika.. Sve što je lepo nestvarno je,tako da mi to on nikada ne bi rekao. No dobro,život ide dalje..

Nasmešila sam mu se te otišla u krevet. Nisam mogla da zaspim od glave,pucala mi je,lomila se bukvalno na komade. Razmišljanje...to ubija. Probelmi...takođe ubijaju. Kakve ja probleme imam? Nikakve,baš nikakve. Ne znam u kom sam tripu i svetu,jebote. Šta mi se dešava?

Ne želim da ostavim Ognjena. Želim da sam uz njega,a i ne mogu da propustim to da idem sa njim u Brend. Boriću se za njega,boriću se za nas,da se on vrati na staro! Njegova majka..Ne mogu je gledati takvu,ona se previše brine za njega. Znam da je Ognjen voli i da se bori za nju,ali ne sme to njoj da radi,brate..Ipka je ona majka.

***

Jebem ti sunce glupo. Ne znam ni kako sam sinoć zaspala,bila sam umorna od mojih glupih misli. Gde je Ognjen? Ustala sam iz kreveta i pogledala naokolo. Nema ga. ''Ognjene?'' niko se nije odazivao. Sigurno je negde otišao. Uzela sam telefon sa stola,imala sam jedno 1000 poruka od mame. Au,najebala sam.

''Vraćaj se kući odmah!''' čitala sam u sebi baš kako bi ona govorila. Oh,izgleda da sam stvarno najebala. Šta sad da radim? Ne znam ni o čemu se radi. Bolje da što pre odem kući.

Obukla sam svoje stvari,obula starke i krenula. ''Doviđenja!'' rekla sam Ognjenovoj mami. ''A doručak?'' upitala me je. ''Stvarno žurim,možda neki drugi put. U svakom slučaju,hvala vam puno.'' nasmešila sam joj se ''A znate li gde je Ognjen?'' upitala sam je. ''Ne znam,odjurio je jutroj,baš rano..'' slegnula je ramenima. ''U redu,vidimo se možda večeras ako se Ognjen i ja čujemo..'' otišla sam.

Jadna žena sa njim..Hah,šta ćeš..Takav je Ognjen. Brzo sam trčala do stanice da bih što pre stigla kući,ali autobus je otišao. Jao jebem ti ovaj šugavi dan! Izgleda da mi preostaje samo da trčim do mog bloka. Ah...

...........

''Mama?'' otvorila sam vrata. Ah,imam i šta da vidim. Sedela je sa tatom za stolom držaći neke novine. ''Šta se dešava?'' upitala sam je. Te mi je ona bacila novine. Videla sam sebe,i onog lika što me je nosio. Tj, to je bio Ognjenov drug. I videla sam i Ognjena  kako se tukao. A najvažnije od svega,pisalo je da sam ja njegova nova devojka... Koji kurac?

''Lepo od tebe. Mislim da smo te lepo vaspitali,ali izgleda da se varam...'' rekao je tata ozbiljno. ''Ovo je velik..'' prekinuo me je u sred rečenice. ''Ućuti. Šta ćeš ti u novinama? Mogu zamisliti šta me sutra čeka u novinama! Tvoja gola slika,je l to trebam da dočekam?!'' vikao je. ''Smiri se,dragi..'' mama ga je uhvatila za ruku. ''Tata,ovo je veliki nesporazum. Ognjen mi nije dečko,niti će mi biti. A ovaj lik što me kao nosi,nosi me za moje dobro. Pošto je bila velika tuča,i nije hteo da ja budem umešana u to. Tata,ovo ništa nije strašno,molim te razumi me.'' rekla sam tiho. ''Ni govora više! Je l znaš ti da je Ognjen narko diler? Je l znaš bre?'' upitao me je ljutito. ''Ne znam,i stvarno me nije briga,on je divna osoba.'' rekla sam.

''Da nisi i ti počela da se drogiraš?'' okej preterao je više. ''Tata,više...prekini tako nešto da izgovaraš. Naravno da nisam,niti ću. Justin je dobar,i samo sam mu pomogla matematiku,a on me je odveo na utakmicu,to nije ništa strašno! I ako budeš nastavio tako da vičeš na mene,videćeš!'' povisila sam to. ''Je l ovo neka prednja?'' upitao je i ustao sa stolice. ''Jeste.'' odgovorila sam i otišla u sobu.