Princ Aleksos Kostas iz kraljevine Aristo nije bio niko kome prija čekanje.Strpljenje nikada nije bilo njegova jača strana.Ali ko bi bio lud da ga izaziva?
Niko drugi nego njegov otac! Aleksos je uzdahnuo dok je hodao gore-dole po predvorju prestone dvorane. Pozlaćeni sat iznad kamina pokazivao je šest.
Rečeno mu je da ga kralj očekuje u pet i trideset, ali Anhelos nije bio poznat po tačnosti, čak ni kad su njegova djeca bila u pitanju.
-Losa osobina-govorila je kraljica Teodora, ali Aleksos se nije slagao s njom. Dobro je poznavao oca i bio je ubeđen da je hronična netačnost zapravo suptilan način da ljude, uključujući i članove porodice, podseti na to da je on, iako u godinama, još uvijek kralj.
Verovatno je zato zahtevao da ga sin poseti ovde, u zvaničnom okruženju, umesto da ga primi u ličnim odajama.
On je jednostavno bio takav i Aleksos je iz iskustva znao da nema svrhe kritikovati ga ili dovoditi u pitanje ponašanje njegovog oca. Anhelos je bio kompetentan vladar i dobro je upravljao Aristom.
Što se tiče njegove dece i žene, prema njima se distancirano postavljao.
Aleksosu je bilo svejedno. Dok je bio šestogodišnjak, manje formalnosti i više pokazivanja naklonosti nešto bi mu još i značilo. Ali danas je mlad čovek, tridesetjednogodišnjak i dokazao se kao uspješan čovjek koji predstavlja kraljevinu na međunarodnom planu i uživa reputaciju pametnog stratega i spretnog biznismena.
Opet je pogledao na sat. Čekanje ga je izluđivalo. Iz iskustva je znao da sastanak neče dugo trajati.
Pošto se Aleksos upravo vratio s poslovnog puta, Anhelos će želeti da čuje da li je sve proteklo onako kako su očekivali i da li je proširen spisak banaka i konzorcijuma koji će ubuduće sarađivati s njima. Detalji ga nikada nisu interesovali, važan je bio samo krajnji rezultat.
Aleksosu je to odgovaralo. Ali ako još dugo bude čekao, zakasniće na sastanak u gradu.
Mada...ni to nije predstavljalo problem. Svojim novim "ferarijem" mogao je brzo da pređe vijugavi put uz strmu morsku obalu. Ako i zakasni, niko neće postavljati pitanje.
Na njegovim usnama zaigrao je ciničan osmjeh.
On nije bio lažno skroman, nije se odricao ničega što je njegov život upotpunjavalo ili ga činilo prijatnijim, svejedno da li je riječ o lijepim ženama, brzim automobilima ili kocki. Imao je dobar osečaj za poslove, pa je izgradio poštovanja vrednu imperiju i u Aristu i u Njujorku.
Osmeh mu je nestao s lica kada je pomislio na to da ga sreća sa ženama u poslednje vrijeme baš i ne prati.
Dobijao je različite ponude. Danas je trebalo da se nađe sa čuvenom manekenkom, koju je primetio na jednom snimanju u kazinu.
Bila je veoma atraktivna i seksi, a Aleksos je očekivao da će ovu noć provesti s njom u njegovom apartmanu.
Još jedna lepa žena na njegovoj listi, još jedna aferica i to je sve?
Verovatno je to pomislio zato što je tačno znao šta će uslediti posle ove večeri. Ona će poželeti da jednu noć u krevetu pretvori u aferu, a on će učtivo pokušati da je spreči. I sve će završiti pre nego što je zapravo počelo.
On je želeo seks...i meka ženska tijela, njihov opojni miris i uzbudljivo društvo. Ali trenutno nije želeo da se posveti samo jednom ženi. Nije se plašio dugih veza. Mesec dana, možda dva. Tri maksimalno a onda je moglo samo jedno da se desi "Poslati skup poklon i nastaviti dalje".
Aleksos se namrštio. Poslednjih nedelja samo je to radio "Nastavljao je dalje". Primetili su to njegovi bližnji i šalili se na njegov račun. Njegova braća Atanasos i Stefanos uživo a sestra Simona posredstvom i-mejlom iz Pariza, a sestra Dorotea koja je naginjala melodramatičnosti, nazivala ga je "sirotim bratom" koji ne može da pronađe ljubav svog života.
