Kada smo Ante i ja ostali sami neko vrijeme smo samo šutjeli što mi se zapravo nije ni malo svidjelo.
"Ante, šta je? Jesi okej?" - upitala sam Antu dok je on sjedio na kauču i nekako zamišljeno gledao u pod.
"Molim? Aha jesam da, samo razmišljam o onome što si rekla vani"- rekao je te se ustao i došao k meni te me posjeo u njegovo krilo.
"Znaš, zapravo nekak i želim da si trudna, nismo kratko vrijeme skupa, volimo se, imamo stabilne poslove, jedina mana je što sam ja često odsutan ali vidiš kako drugi parovi odlično funkcioniraju s time"- pričao je Ante dok mi je prstima prolazio kroz kosu. Ja sam ga samo slušala i upijala njegove riječi, jednostavno nisam znala što bi trebala reći.
"Znam Antiša ali nećemo srljat ako ne znamo 100% jesam ili nisam, to se tako zapravo ne radi znaš. Idemo u trgovinu kupiti test da budemo nekak sigurni, otići ću kod doktora svakako ili je samo do promjene klime ili je nešto treće."- rekla sam dok sam gledala u Antine morsko plave oči.
"Može ajde dok mojih nema kući da me još ne pile, nemam još živaca i za njih"- rekao je Ante te smo otišli u sobu presvući se i krenuli autom prema najbližoj trgovini.
Iz auta sam ja izašla sama jer znam da bi to već danas bilo po vijestima da je Ante izašao, svakakve priče bi tu bile. Kupila sam test za koji mi je prijateljica koja je starija od mene rekla da je dobar, ona ga je uzela i bio je točan. Da, možete shvatiti da je bila trudna :) . Izašla sam iz trgovine i ušla u auto.
"Jesi uzela?"- pitao me Ante dok je spremao mobitel i palio auto.
"Jesam da, uzela sam onaj koji je Ines koristila kad je bila trudna s Lukasom, rekla je da je taj najtočniji." - pričala sam dok sam gledala u vrečicu u kojoj je bila kutija s testom. Nisam znala kako da se osjećam, s jedne strane sam htjela malu bebicu jer ih obožavam a i da nisam bila spremna na njih ne bi radila ono što ljudi rade da dobiju bebe, jel tako? Tako je. Jedina stvar zbog koje možda ne bi htjela bit trudna je ta prokleta daljina. Ante i ja smo zapravo duže vrijeme skupa samo preko praznika, tj. preko ljeta, za Božić, rođendane i Uskrs.
Dok sam tako razmišljala nisam ni shvatila da smo došli kući.
"Ajde, hoćeš da idem s tobom?"- pitao me Ante dok je skidao tenisice.
"Možeš me čekat u sobi ako ti nije problem?" - pitala sam dok smo se penjali uz stepenice i ulazili u sobu. Ante je odlučio čekati u sobi dok sam ja otišla u kupaonu i napravila onako kako piše na uputstvima. Pisalo je da moram čekati 5 minuta i vjerujte mi da je to bilo najduljih 5 minuta mog života.
Nakon 5 minuta sam pogledala na test i vidjela ovo
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Stajala sam iznad toga dobrih 5 minuta. Suze su same počele kliziti niz moje lice i emocije su mi bile pomiješane. Izašla sam iz kupaone i Ante je odmah digao glavu kad me vidio i dotrčao do mene.
"Ej ej, šta je bilo?"- ispitivao me Ante a ja sam samo još više počela plakati. Nisam znala što će sad biti s nama.
"Anastasija reci šta je"- rekao je Ante već zabrinutim glasom. Nikada nije ovakav osim ako ga stvarno nešto ne uplaši. Ja sam se uspijela malo smiriti i uzela mu ruku i odvela ga do kupaone.
Kada je vidio test reagirao je isto kao i ja. Kratko vrijeme je gledao u njega i onda sam mu samo vidjela suze u očima.
"Mi imamo bebu?"- pitao me onako slatko da su suze opet počele kliziti niz naša lica.
Stajali smo tako uplakani neko vrijeme dok se nismo uspjeli smiriti.
"Imamo Antiša, da"- rekla sam te se nasmijala i poljubila ga. U tom trenu smo čuli Boška i Nediljku kako ulaze u kuću i pričaju. Nekako smo pokušali obrisati suze ali oči su nam i dalje ostale crvene. Ante je uzeo test i krenuli smo silaziti niz stepenice.
Hodali smo kroz kuhinju i shvatili kako su njih dvoje u boravku te se uputili tamo.
"Ej djeco baš smo vas..."- prestala je pričati Nediljka kada se okrenula i vidjela nas onako crvenih očiju.
"Šta se desilo jel se u redu?"- pitala nas je uspanićeno dok je Boško samo gledao šta se događa.
"Mama aj sidi, moramo vam nešto reć"- rekao je Ante te smo stali ispred njih a Ante je test stavio na stol.
Prvo nisu shvatili što trebaju gledati ali Nediljka je prva shvatila i počela vrištati i plakati.
"Ajme dušo znala sam!"- vikala je dok je dotrčala do mene i počela me grliti. Bošku i dalje ništa nije bilo jasno dok mu Ante nije objasnio.
"Ajme Gospe moja bit ću dida"- rekao je Boško dok je grlio Antu.
Nakon par minuta smo sjeli da nam se dojmovi slegnu.
"Pa kako to da ste napravili test? Jesi imala kakvih simptoma nešto?"- pitala me Nediljka.
"Pa kasnila mi je par dana ali mislila sam da je to normalno jer sam promjenila klimu i sve to ali kad sam pričala s Antom shvatila sam da mi se to zapravo nikad nije događalo pa je rekao da idemo napraviti test da budemo sigurni"-pričala sam dok me Nediljka gledala.
"Antiša pa kako ćemo sada a? Moramo proširivat kuću"- rekao je Boško da što smo se svi nasmijali.
"Mislim da ovo nije baš 100% sigurno, htjela bi otići kod doktora da budem baš sigurna, ne želim kvarit veselje ali da ne ureknemo"- rekla sam dok sam gledala u Boška i Nediljku.
"Da da to stoji, nećemo ništa pričat ni radit dok ne saznamo onako službeno"- rekla je Nediljka.
Pričali smo još par sati i onda smo odlučili otići spavati, naravno Ante je već gledao kako će kupiti onaj auto na akumulator nebitno imam li curicu ili dečka.
