Rebićeva ljubav

Nešto čudno se događa

Ante pov

Anastasija je otišla u sobu spavati a ja sam još ostao sa svojima, pa nisam ih vidio skoro godinu dana s obzirom da sam prešao u novi klub i da smo imali dosta utakmica, jednostavno nisam imao vremena doći. Anastasija mi je bila nekako čudna, ne znam šta joj je i nisam htio previše ispitivati, ona inače voli jest i skoro pa nikad joj nije muka, ne znam šta joj je danas.

"Ante dušo, Anastasija je dobro? Činila mi se nekako blijedom."- rekla je mama nakon što smo se svi najeli.

"A ne znam, i sama znaš da ona jako voli jest i hrana joj je doslovno život pa ne znam šta se danas desilo, pitat ću ju sutra, sad već vjerojatno spava."- rekao sam i tješio sam sebe da je s njom sve u redu.

"Meni se činila dosta dobro, a znaš kakve ste vi žene, morate pazit na liniju i to sve."- rekao je tata na što sam se ja nasmijao, možda on ima pravo.

"Joj daj Boško, pa šta njoj fali? Izgleda odlično. No Ante, znaš da te to svaki put ispitujem, planirate li vi nekakvu svadbu uskoro? Hoću li možda neke unuke dobit?"- pitala me mama znatiželjno a tata se samo nakašljao, on i dalje vjeruje da je on mlad i da bi izgledao jako staro u društvu da sad dobije unuke.

"A ne znam mama, mislim svake godine pričamo o istom. Anastasija je jako zauzeta svojim poslom i mlada je a mene nema tak često ni u Hrvatskoj a ni kod nje u Beogradu, nismo još pričali o takvim stvarima."- rekao sam joj najiskrenije. Naravno da želim djecu i neki ljudi u mojim godinama imaju već dvoje djece ali oni žive potpuno drugačiji stil života. Anastasija je često van države i nema je po dva tjedna a ja sam stalno po utakmicama i treninzima, ustvari jako malo vremena provedemo zajedno i ne znam kako bi to funkcioniralo da nas je troje.

"Znam Antiša ali skupa ste već tri godine, pa kad pogledaš nije to malo a i ti imaš već skoro 26 godina."- rekla mi je mama dok je spremala stol.

"Dobro mama neću sad na silu napravit djecu. I sama znaš da me nema po pola godine i čak i više i kak bi to onda utjecalo na malo dijete? Pa loše a to mi baš i nije u interesu."- rekao sam već pomalo iznerviran, pa tek sam došao.

"Dobro oprosti, samo sam te pitala"- rekla je mama onako tužno a ja sam se naravno osjećao loše. Tata je šutio jer šta da kaže? Ne može moje mišljenje promjenit i on je toga svjestan.

"Oprosti mama samo me svake godine pilite s istom pričom, kad Anastasija bude spremna javit ću vam bez brige."- rekao sam te ju poljubio u obraz.

"Idem spavat, umoran sam."- rekao sam im te otišao u sobu gdje je Anastasija bila budna na mobitelu.

"Ej, mislio sam da spavaš"- rekao sam te legnuo pokraj nje a ona je spustila mobitel i pogledala me.

"Ne mogu spavat kad tebe nema tu."- rekla je te stavila svoju glavu na moja prsa. Jednostavno ju previše volim. Čak i nakon tri godine veze mi se ponašamo kao da smo tek počeli hodat, i dalje smo onako jako zaljubljeni.

"Evo sad sam tu pa spavaj, neću ja nikud pobjeć."- rekao sam te se nasmijao na kraju.

"Znam da nećeš, ipak si ti moj, sad i zauvijek."- rekla mi je te me poljubila.

Mobitel joj je cijelo vrijeme zvonio od obavijesti pretpostavljam s instagrama.

"Daj ugasi to, živcira me."- rekao sam joj jer me stvarno to živciralo, svake dvije sekunde.

"Ja tu ne mogu ništa, ljudi su poludili jer sam tebe stavila na story što nisam dugo. Mislim kao da nismo zajedno tri godine."- rekla je a ja sam šutio. Živcira me to sve što mi ne možemo biti normalan par, kladim se da kad bi izašli a rivu u Splitu ne bi mogli napraviti dva normalna koraka jer bi nas ljudi napadali sa svih strana. I to što je mama rekla, ja imam 25 godina i naravno da već razmišljam o djeci, braku, obiteljskom životu dok Anastasija ima tek 21 i ona želi uživati u tome. Ona obožava kad joj ljudi prilaze i pričaju s njom, slikaju se i tako dalje dok ja to nikako ne volim. Želim imati svoj mir s njom jer ionako ju ne vidim puno. Prije par mjeseci smo skoro prekinuli jer ni jedno od nas dvoje nije više moglo tako na daljinu. I da vam kažem jako je teško ali nekako uspijevamo, naravno često se svađamo ali da toga nema u vezi to ne bi funkcioniralo.

Dok sam tako razmišljao o životu i maminim riječima nisam ni skužio da je Anastasija zaspala. Ona ne zna kakve sve brige mene muče dok ona tako bezbrižno spava. Želim s njom djecu ali opet mi o tome nismo razgovarali jer se oboje smatramo mladima za tako veliku odgovornost. Ustvari, ja sam se smatrao mladim dok mi mama nije ponovila da imam 25 godina. Mislim još uvijek je to relativno mlado ali ne želim djecu sa 30. Ne znam, moram dobro razmislit o tome i popričat sa Anastasijom.

Sutra ću...

———————————————————————————

Hej haj! Još jedan nastavak je tu!

Hope you like it :)