Rebićeva ljubav

Pregled

Nazvala sam svoju ginekologinju u Splitu da ugovorim termin. Zakazala mi je termin za sutra popodne.
Već je bilo oko 10 ujutro i odlučila sam se ustati. Ante je još spavao. Kada sam sišla niz stepenice udario me miris kave i to mi je dalo do znanja da su Boško i Nediljka budni. Uzela sam šalicu i u nju natočila kavu. Čula sam glasove na terasi se sam se tamo i uputila. Kada sam izašla van sunce me zaslijepilo i udario me topli ljetni zrak.

"Jutro"- rekla sam i sjela pored Nediljke.

"O jutro sunce"- rekla je Nediljka a nakon nje dobro jutro mi je zaželio i Boško.

"Jesi dobro spavala?"- upitala me Nediljka.

"Ma jesam, čak sam se i naspavala"- jel sam i nasmijala se.

"Dame moje ja vas moram napustit ali idem na bevandu sa dečkima u kafić. Vidimo se na ručku a?"- upitao je dok se ustajao i poljubio Nediljku. Preslatki su.

"Naravno, nemoj doć pijan"- rekla mu je Nediljka.

"Htjela sam vam reć da sam ugovorila termin za sutra popodne kod ginekologa da znam potvrdit, iako sumnjam nekako u ono jučer jer prijateljica koja je bila trudna je rekla da se ona osjećala čudno a ja se osjećam sasvim normalno"- rekla sam Nediljku dok sam ispijala kavu.

"Gle, ti testovi kako i sama znaš nisu 100% točni. Možda je lažno, menstruacija je jako čudna stvar i zna zeznuti"- rekla je dok me gledala.

"Znam da. Samo će mi onda biti krivo što smo se svi tako veselili sinoć. Ali opet, nekako nisam spremna na to a znam da Antiša je. Ne znam, vidjet ću sutra"- rekla sam joj iskreno. S njom sam mogla najiskrenije pričati o svemu. Zato ju i volim.

"Gle, znamo obje da ti testovi pokažu jedno a doktor kaže drugo. Sve je to normalno, ako nije sad bit će kasnije i dobro. Ako nisi spremna možda bolje da nisi trudna ali moraš znat da je svako dijete Božji blagoslov."- objasnila mi je a ja sam ju pozorno slušala. Znala sam da je u pravu. Ako i jesam trudna normalno da ću zadržat dijete jer možda Bog misli da smo Ante i ja spremni da budemo roditelji.

"Znam. Nećemo ništa pričat dok ne znam sutra točnu informaciju"- rekla sam joj a ona je klimnula glavom. U to vrijeme je sišao i Ante.

"Jutro"- rekao je te otišao do mame i poljubio ju u tjeme a mene u obraz.

"Jutro dušo. Jesi dobro spavao?"- upitala ga je mama.

"Jesam čak. Prvi put da sam se naspavao od treninga i svega"- rekao je i pogledao u mene.

"Jesi ti dobro?"- upitao me.

"Da da, kako ne bi bila. Rekla sam tvojoj mami a i tebi moram, imam sutra pregled popodne pa ako ćeš bit slobodan da ideš sa mnom?"- upitala sam ga a on me slušao.

"Ovaj, bit ću. Kako ne bi bio. Trebao sam ić sa Šimetom na kavu al prebacit ću to ajde"- rekao je i vadio mobitel iz džepa.

"Ne moraš zbog mene to prebacivat Antiša. Ionako ga dugo nisi vidio"- objasnila sam. Htjela sam da bude sa svojim prijateljima. Ipak smo na odmoru.

"Stasi, molim te ne pričaj gluposti. Ovo je bitnije od kave"- rekao je i ustao se pričati na mobitel pretpostavljam sa Šimetom.

"Pametno je odlučio."- rekla je Nediljka.

"Samo ne želim da prijatelje ignorira zbog mene"- rekla sam.

"Dušo, ovo je stvarno bitnije od ičega na svijetu. Razumit će Šime, ipak i on ima klinca"- rekla je. Ima pravo.

"Iden ja ručak počet radit"- rekla je i ustala se i otišla u kuću.
Ja sam jos malo ostala sjedit vani, godio mi je topli Imotski zrak i sunce koje je bilo dosta jako. Doista obožavam ovaj dio godine. Dok sam tako zamišljeno gledala nisam ni primjetila da je Snule došao do mene i cvilio jer je htio da ga podignem.

"Ej mali"- rekla sam mu te ga podigla i stavila u krilo gdje se on smjestio.

"Šta ti misliš? Jel ima tamo nešto?"- upitala sam ga dok je on ležao na mom trbuhu. Gledao me zbunjeno, normalno da me ne razumije. Ponekad mi je žao što životinje ne mogu pričati.

"Da bar možeš pričat znaš. Bilo bi to baš fora. Otkrio bi mi Antine tajne"- rekla sam i nasmijala se sama sebi što pričam sa psom.

"S kin ti to pričaš?"- upitao me Ante koji je izlazio iz kuće i pogled prebacio na Snuleta.

"El ti to s njim pričaš?"- upitao me Ante ponovno i pukao se smijat.

"Malo da"- rekla sam kroz smijeh.

"Nisi ti baš normalna a. Ajde mali biži, ja bi ju malo"- rekao je Snuletu kojem je bacio neku lopticu a ovaj je odmah otrčao. Sjeo je na viseću ljuljačku u obliku jajeta i rekao mi da dodem. Normalno da sam došla k njemu i sjela pored njega i stavila svoju glavu na njegovo rame.

"Bojim se malo"- rekla sam.

"Čega?"- upitao me zbunjeno.

"Onog sutra. Nisam ni sama sigurna želim li trenutno bit trudna ili ne"- odgovorila sam mu iskreno.

"Virujen. Ne znan ni ja. Uplašen san al sritan s druge strane. Zbunjen sam"- pričao je. Oboje smo bili dosta zbunjeni jer nismo ni sami znali što bi. Živimo dosta daleko. Znam da bi se to promjenilo sve i to nam je u planu ali nismo mislili tako brzo.

"Meni je najbitnije da smo skupa i da imam tebe pored sebe. Da sam sama u ovome ne bi znala šta bi sa sobom"- rekla sam mu i okrenula se prema njemu a on me već gledao.

"I meni. Bez tebe bi bio totalno izgubljen i ne bi baš imao smisla"- rekao je i poljubio me.

"Volim te budalo"- rekla sam i nasmijala se.

"Volim i ja tebe šaptaćice psima"- rekao je i takoder se nasmijao a ja sam ga lupila.

"Budalo jedna"- rekla sam i smijala se.

"E mogli bi malo na rivu danas a"- upitao je.

"Pa mogli bi. Sad idem pomoć tvojom mami da ne radi sve sama "- rekla sam i ustala se ali me povukao nazad.

"Još jedna i možeš ić"- rekao je. Poljubila sam ga i otišla u kuću.

Ma volim ovu budalu, šta da vam kažem.

———————————————————————————

And we are back on track🤟🏼