UNCOMMON

Chapter #5

"In three words I can sum up everything I've learned about life: ..."

-I napokon zvoni za početak prvog časa, ne moš' ostati od Jessice, stalno vrti: "Popularni, se gubi,...." - pa stvarno više.

-Bill: "Jessica, ohladi malo. Meni si počela ići na živce!" - obrati se Jessici stvarno nekim humano-nehumanim govorom.

-Jessica: "A vidiš da šuti, znači da joj nisam dosadna!" - blago ga udari po ramenu i nasmija se.

-Beatris: "Jest' nema srca da ti kaže: "Dosta je!", je li tako?" - pogleda u mene i uhvati me za ruku. Nije me baš zanimalo, čas je tek počeo. Tako da se nisam okrenula, samo sam mahnula glavom i javila se pri izradi zadataka, da opet matematika. Oni su nastavili sa raspravom, iako su ubrzo ušutili, pa stvarno pametna djeca. Profesor je objašnjavao, pisao formule, komentirao, dotjerivao i uljepšavao, iako, baš vam mogu reći, imao je živce, bio je pametan, nije se derao i svakom je na tenane objašnjavao i po 1000 puta ako je trebalo. Ili sam samo ja to mislila, jer pola razreda baš nije bilo zainteresirano za sve to?? Maskara, sjajilo, rumenilo, ofo,ono, "Hey, kako mi izgleda frizura?", je bilo važnije od matematike, te je odavalo takvo nepoštovanje prema Profesoru, za ne povjerovati,... Stvarno se rijetki, jednom rađaju.

-"Djeco, ne zaboravite uraditi one zadatke što sam Vam dao." - te je zvonilo.

-"Napokon!" - Beatris, kao da je kopala, a ne sjedila cijelo vrijeme i skoro, skoro, sve prepričala. Ali nije moje da sudim!

.........Zzzzzzzvvrrrrrr......... - zadnji čas, skoro da je trajalo kao treptaj oka,  još znate ono kad Profesor, u ovom sučaju Profesorica provaljuje, pa žena stvarno zna nasmijati čovjeka, legenda!

"Hejj, ostaneš trunčicu duže, da mi pokažeš one zadatke iz Matmatike?" - gledala me očima djeteta iz kojeg je prerastala u neku vjerujem, pravu osobu.

-Ja: "Pa inače, ostajem, na 8., času, znaš da mi je Profesor rekao!" - namignem joj, te se nasmijem.

-Beatris: "Aaaaaaaaaaw' to će biti zanimljivo! A da svakako se sjećam!" - pravila se, vjerovala sam da nema blage, o čemu sam ja pričala.

-Ja: "Čekaj malo, Profesor ima prvi čas ili??" - pogledala sam je, nekako nedefinirianim pogledom.

-Beatris: "Da, kod baš zanimljivog odjeljenja. Vjerujem,...... da ti se neće svidjeti!" - hahahha' odvalila se smijati, kao otkačena.

-Jessica: "A daj, nije fer, ostajem i ja!" - nasmijala se i uhvatila Bill-a ispod ruke.

-Mike: "Ja, pa sad, znate da je Bill naučnik!" - ovim je potvrdio da ostaju i oni. Tako da ćemo svi biti smješteni, ne znam ni ja gdje. No, bili smo u bibiloteci, prelistavala sam knjige i stvarno uživala u moćnim naslovima. Onih 5min., poslije naših časova, stvarno dobro dođe! Baš kada sam se spremala da ustanem, zavibrira mi mobitel u džepu: "Lutkice, sinoć mi nisi odgovorila na poruku, zašto? -Tvoja noćna mora!"-

-Jessica: "Ko je to?" - nadvirila se nad mobitel i čitala.

-Bill: "A znaš li ti za intimu?" - presjekao ju je pogledom.

-Ja: "Mislila sam da je neko od Vas?" - pogledala sam ih.

-Beatris: "Sumnjam, ja ne znam da zezam!" - smijala se.

-Mike: "De bona, jedva sam zapamtio i kako se zoveš!" - nasmijao mi se.

-Jessica: "Mmnmmm.,," - nešto je muljala, "Jessica?" - raširila sam malo više zjenice na nju,..

-"Pa možda ja znam ko je?" - mhmm, tako se umiljato nasmijala.

-Beatris: "Ma ne, nisi valjda ti?" - pogleda je.