Ljubav je kriminal

Ispuni mi želju

Misty je zaspala, ali ju je probudilo zvuk auta. Otvorila je oči, Richard je ulazio u kuću i zalupio vratima. Pravila se da spava i otključao je vrata. "Misty!" viknuo je njeno ime, ali se pravila da spava. "Okej, kad ustaneš reći ću ti" na te riječi je otvorila oči.

Pitala se, šta to joj ima za reći? Veoma je znatiželjna. "Šta to?" rekla je. Pogledao ju je i nasmijao se. "Ipak ne spavaš. Pravila si se." rekao je kroz smješak. Ustala je i očekivala odgovor. "Da li bi mi ispunila želju?"

"Kakvu?" zurila je u njega. Otišao je u kuhinju i spustio kese na nju. Došla je za njim i ponovo ga upitala "Kakvu želju? Šta želiš?" vadio je stvari iz kese. "Richard, odgovori mi." bila je uporna

"Sutra te vodim da te mama upozna" govorio je dok je stavljao piva u frižider. "Molim?! Rekao si joj da si kidnapovao nekoga?! Jesi li pri sebi?! Hoćeš da žena doživi šok?! Hoćeš li da..." paničarila je i prekinuo ju je.

"Nisam rekao da je iko kidnapovan." zatvorio je vrata friždera. "Rekao sam da sam našao djevojku" gledala ga je sarkastično, pa se isto tako i nasmijala. "Ja ti uopće nisam djevojka, blesane." prekrstila je ruke.

"Upoznati ćeš je i praviti ćeš se, ne interesuje me." zaprijetio je. "Zezaš me?" i dalje je bila sarkastična. Razbjesnilo ga je, krenuo je prema njoj sa bijesnim pogledom i išla je u nazad. "Plašiš me. Prihvatam, biću ti sutra djevojka. Ali da ubuduće znaš nećeš na bijes da me tjeraš na svakakve stvari" uzvratila je prijeteći.

Okrenuo je očima i nastavio da vadi stvari iz kese i baci joj slušalice u ruke. "Eto ti!" bila je oduševljena. "Zelena!!" zagrlila je kutiju sa slušalicama i skakala od sreće. Ah, koliko je samo to njega usrećilo. Više nego nju.

Zagrlila ga je ponovo s ledja. Postao je izbezumljen. Svaki njen pokret, dodir, pogled. Mijenjao ga je u sretnog i zadovoljnog čovjeka. "Rekao sam da ćeš imati sve" nakon te rečenice, stegnula je zagrljaj.

Srce mu je lupalo sve jače i jače. Gotovo je. Mislio je da će izaći iz njega. Lice mu je poprimilo žarko crvenkastu boju. Gorio je. Smaknuo je njene ruke sa njega i odbrusio joj. "Hajde, šta me grliš!" teška srca je rekao.

Duša ga je bolila jer je to uradio, ali želio se pokazati hladnokrvnim. Vidjela mu je lice, te je prsnula u smijeh. "Šta se smiješ?!" zagalamio je. "Ništa. Papriko!" zasmijala se i otrčala u sobu.

Dirnuo je svoje obraze, stvarno su gorjeli. Shvatio je zašto se smijala, tako da se i on sam sebi nasmijao. "Ne znam ni sakriti osjećaje". Stane kod vrata i sluša njeno smijanje, te mu to popravi dan.