Ljubav je kriminal

Pakleni plan

Išla je za njim. Otvorio je ladicu i uzeo zavoj, zubima je otrgnuo zavoj. Gledala ga je dok je držao zavoj u ustima i naslanjao joj gazu na ranu. Omotavao je zavoj i malo je zastenjala od bola. Pogledao ju je i polako joj omotavao.

Gledala je u šaku kako zamotava, pa u njega. Stegnuo je i zgrčila se od bola. Svezao je zavoj i blago se osmijehnuo. "Zašto si Pobogu to učinila?" pogledao ju je tužno. "Impulsivna i agresivna" malo je razmišljala "Ili je to jedno te isto"

Nasmijala se, gledao je u njen osmijeh. Polako joj je spadao osmijeh i odmah se pobunio. "Smij se." zborao je obrve. "Pa sad mi nije smiješno" rekla je ozbiljno, te je on prsnuo u smijeh i ona za njim.

Smijali su se jedno drugom zbog smijeha. Veoma su čudni. Apsolutno ništa nije smiješno. Ali zbog načina smijanja, ono najzanimljivije je kako se ko smije. Veoma zapetljano, zar ne?

Počeli su se već hvatati za stomak i brisati suze. "Dosta je, ne mogu više, puknuti ću od smijeha" jedva je dolazila do riječi, a tek on. "Evo ćutim." uozbilje se na par sekundi i dok se gledaju, zadržavaju smijeh ali bezuspješno.

Čudno! Ko bi pomislio na ovakvo kidnapovanje. Kao da je došla na zabavu. Čudno nekakvo ponašanje. Ali svi se pitamo. Zašto ju je ikako kidnapovao? Ako je već htio da izlaze ili nešto...

Mogao ju je pozvati na sastanak. Čemu kidnapovanje? Niko ovo ne bi nazvao kidnapovanjem. "Ovo je lakše nego što izgleda" rekao joj je. Osmijehnula mu se. "Kako si znala da sam to ja?" upitao je, te mu je odmah rekla. "Po kosi. Onu noć kad si krenuo bježati, vidjela sam ti kosu." klimnula je glavom.

"Nisam jedini sa ovakvom kosom." uzvratio je. "Pa znam, u tome i jest fora. To sam i ja pomislila." pogledala je na prozor. Pogledao je i on na prozor i vidio tugu na njenom licu. Ali neće se predomisliti.

Ona ostaje tu kod njega i kraj. Nema izlaza. Tu će biti čitav život zatočena. Smatrao ju je svojim vlasništvom. Sigurno ju je kidnapovao jer je mislio da voli profesora i da će se udati za njega.

"Vrati se u sobu. Ja moram u grad da riješim nešto. Fakulteta nema, porodice, prijatelja. Toga nema više. Odsad sam ti ja sve. Apsolutno sve. Jasno?" izgledao je veoma manipulativno. Ali stvarno nije. Teško je izgovarao te riječi, ali morao je.

Pogledala ga je i produžila u sobu. Gledao je tužno za njom, došao je do vrata. Povukao je bravu, a ona ga je gledala. Zatvorio je vrata i zaključao. Misty je nabacila umišljeni osmijeh.

"Nemaš pojma šta sam isplanirala. Ne znaš ni sam šta te čeka. Pametnija sam nego što misliš. Ženi nikad ne treba vjerovati"