Ljubav je kriminal

Obećaj mi da će biti sretan

Bijesno ju je pogledao. "Da... planiramo smo..." zamucala je i spustila glavu. Uvijek mu je bilo krivo što je rastužuje. Promjenio je izraz lica i sjeo do nje. Njegova mama ih je gledala nježno.

"Malo joj je neugodno pričati o vjenčanju. Mislila je da ne znaš i trebali smo te iznenaditi." pregrlio je Misty, time da joj je malo stisnuo ruku kako bi potvrdila to što je rekao. Klimnula je glavom. "Upravo tako!"

"Moram u kupatilo." rekla je nesigurno. Njegova mama je objasnila gdje se nalazi kupatilo. Richard je gutao pljuvačku, dok je ona ustajala i odlazila do kupatila. Došla je do ulaznih vrata koja su zaključana.

Ključ je bio kod Richarda, na sve je mislio sem na kupatilo. Otišla je u kupatilo i ugledala prozor kroz koji se mogla provući. "Zaboravio sam podignem ručnu u autu." ustao je i otrčao. Otključao je ulazna vrata i stao kod prozora kupatila.

Vidio je kako ga Misty otvara i čekao ju je da krene izići. Bila je presretna što će napokon pobjeći od njega. Kad se nagnula preko prozora da izidje, ugledala je Richarda. "O ne." iznevjereno je rekla i odmahivao je glavom.

"Zašto to radiš? Ona je bolesna i dani joj otkucavaju. Htio sam da joj ispunim želju." rekao je smirenim glasom i pogledala ga je. "Samo to?" iznenadjeno je upitala. Povrdio je glavom. "Sad se vrati" okrenuo se i ušao u kuću.

Zatvorila je prozor i razmislila. "Ona je bolesna? Samo par dana joj je ostalo? Kako sam glupa! Trebala sam ga pitati..." izišla je iz kupaila i pogledi su im se sreli. Zajedno su ušli u dnevni boravak. Mama mu je ležala.

"Jesi gladna?" upitao je mamu. "Malo, jesi li ti Misty?" odgovorila je i gledala u Misty. "Pa ogladnila sam, napraviti ću..." Richard je prekine "Mama ne kuha, nemamo namjernica. Kupiti ću nam ja." uzeo je ključeve i izišao.

Misty je sjela pored nje. Držala ju je za ruku i smiješkala joj se. Njegova mama se nije mogla nagledati Misty. "Kako ste se upoznali?" upitala je. Richard je rekao da Misty smisli šta će reći kada je to upitala.

"Upoznali smo se... u jednom kafiću. Navika mi je grickati hemijsku i ispala mi je na pod i podigao je. Onda smo se opet sreli na nekoj livadi. Bila sam napadnuta, a on me je spasio. Bilo je to... davno." udahnula je.

"On je jako sretan. Nikad ovakav nije bio, Misty. Usreći ga molim te. Nemoj nikad da ga povrijediš. Molim te, usreći..." izdahnula je. Misty je šokirano, otvorenih usta gledala u nju. Njen stisak ruke je oslabio.

"Gospodjo..." zamuckivala je dok je bila šokirana. Je li to ona umrla? Pitala se Misty. Njeno tijelo je postajalo hladno. Umrla je otvorenih očiju. Spustila joj je kapke. "Šta da kažem Richardu? Bože zašto je..."

Začula je ulazna vrata i korake. Richard je otvorio vrata. Misty je stojala u suzama i gledala ga. Bio je zbunjen. Kada je pogledao u svoju mamu. Shvatio je u čemu je riječ. Kesa s hranom mu je pala na pod.

Oči su mu zasuzile. Misty je ruku stavila na usta i ispuštala tihe suze. Potrčao je mami i uhvatio je za ruku. "Mama, mama..." par puta ju je zvao i onda je viknuo u glas. "Mama!!" Misty se naslonila na zid i spuzala niz njega držeći ruku na ustima i jecala.